Krajem XVI veka nisu važila ista pravila za muškarce i žene ni u pogledu oblačenja ni u pogledu izbora zanimanja. Otac joj je bio lekar, zato je Gabrijela postala lekarka. Biti žena lekar u to vreme je gotovo isto kao biti veštica. Imala je napredne ideje, pručavala je lekovito bilje i njegovu primenu, želela je da spozna uzrok bolesti kako bi spravila dobar lek, želela je da leči sve, da lek bude dostupan svima, a ne da bude samo vlasništvo nekog travara ili lekara. Zajedno sa ocem je pripremala „Knjigu o bolestima“.. Kad su joj u rodnoj Veneciji zabranili da radi kao lekar samo zato što je žena, krenula je u potagu za ocem posle njegovog višegodišnjeg izbivanja, da ga izleči ako je bolestan ili samo da ga pronađe. Hrabro prati očeve tragove po celoj Evropi sve do Afrike, vešto se suprostavlja svim preprekama, često je prisljena da se prerušava, stiče nova znanja i prijateljstva, a desila se i ljubav..Knjiga je prepuna slikovitih opisa, donosi nam pregršt mirisa raznog bilja i začina.

Autorka Redžina O'Melvini svojim toplim i bogatim stilom pisanja kreirala je ubedljivu i slikovitu priču koja će očarati ljubitelje divnih istorijskih romana. Gabrijela je privlačna herojina, nezavisna, snažne intuicije suočava se sa nestankom svoga oca dok njen status u medicini renesansne pozadine Venecije postaje ugrožen. Iako živi u nepravednom svetu, vremenu opasnom za žene koje se bave lekovitom umetnošću, sa oštrom političkom i društvenom atmosferom kada se žene sličnog socijalnog statusa retko viđaju izvan kuće, sa svojom spokojnom smelošću ona ostaje otporna na uticaje svojih savremenika. Pratimo njene korake u potrazi za ocem koji joj je ostavio promišljena, vatrena, često zagonetna pisma sa putovanja, shvatamo njenu nadu, očaj i odlučnost da pronađe razlog njegovog dugog odsustva. Uprkos sumnjama, incidentima, verskim i polnim predrasudama, neuspesima, razbojništvu i prerušavanju ona ne napušta svoj cilj i nastavlja putovanje tražeći odgovore dok istovremeno beleži podatke o izlećenju bolesti i time dopunjuje svoj rad. Uživala sam u opijajućim opisima različitih egzotičnih lokacija i nezaboravnih pejzaža. Svako mesto je živo opisano, potpuno razvijeno, sa opipljivom atmosferom i čulnim detaljima. Pustinja u Africi je posebno briljantno predstavljena. Sjajni detalje u romanu koji mu daju čar zauzimaju elementi medicine, istraživanja tajni ljudskog tela, kostiju, bolesti i lečenja, biljnih predanja, i primesa magije. Gabrijela će testirati svoju hrabrost, snažnu volju, suočiti se sa ljubavlju i srcem shvatajući nevidljive nijanse između živih i mrtvih, tanke granice između ludila i razuma i iluzija i stvarnosti ali će i steći znanje o ljudskom duhu i složenosti života. „Knjiga o ludilu i lekovima“ je izuzetan roman sa lepim ukusom istorije koji me je držao prikovanu za fotelju čitave noći. Lepo štivo.

"Knjigu o ludilu i lekovima" napisala je žena, Redžina O'Melvini, o ženi, Gabrijeli Mondini, preispitujući rodne predrasude, slojevitost porodičnih odnosa, ali i naša znanja o dobu renesanse koje obeležava snažni uzlet medicine, nauke, umetnosti naspram duhu učmalosti i nepristajanja - čak i na bolje - koji je očigledno vanvremen. Gabrijela je sjajna, mlada žena, u svetu muškaraca prinudjena da se i sama osloni na njihovu podršku, ali kada njen otac nestane započinje višeslojnu potragu, za njim ali i mnogo više za sopstvenim identitetom u sudaru sa zatečnim pravilima. Knjiga pritom sjajno, sa mnogo detalja, oslikava vreme i krajolike, medicinsku praksu 16. veka, predočavajući univerzalne i često vanvremene dileme, počev od one sa samog početka romana: „Ne znam gde počinje ili završava moje sopstveno telo“... To ne umanjuje specifičnu dinamiku radnje, koju autorka vešto vodi, iz poglavlja u poglavlje, provokativna već po naslovima: "Vatre koje nikad ne gore", "Gde je u kući koren, tu nečastivi moći nema", "Sok koji usporava svet"... Roman koji je lako razvija, usložnjava i pridobija čitaoca...

Kada imate oca, imate i podrsku, za sve u zivotu. Tu je da vas posavetuje, da prenese njegovo iskustvo na vas zivot, da vas uputi u tajne profesije. Mozda niste ni svesni koliko otac znaci dok ga jednog dana ne izgubite.Tada u zivotu nastaje pakao, vise nemate oslonca, a kako nevolje ne idu same, desi se jos neka nevolja kao Gabrijeli, zabrana da leci ljude samo sto je zena. Jer ipak je ovo vreme kad se zene nisu toliko cenile. Ona shvata da mora da pronadje oca. Na tom putu,pronalazenja oslonca,pronalazi i otkriva sebe i tajne porodice koje izlaze na svetlo dana.