Nakon nekoliko pročitanih priča, mislila sam da ću ovu knjigu dovesti do kraja jer ne volim odustajanje. Sad kad sam došla do kraja, žao mi je što nema nekoliko stranica više. Nisam se u svim pričama pronašla, ali one u kojima jesam obavezuju me da dam 5 zvjezdica ovoj knjizi. Pored "Sedam spratova" i "Grbe u vrtu", posebno bih izdvojila "Kolumbar" i "Dva vozača". Mislim da se svako od nas susreo sa kolumbarom i da bi se svako trebao zapitati da li je sebičan i da se nada da ima dovoljno vremena da se popravi.

Pisac nam slika prizore iz svakodnevnog života, uočava jedinstvene situacije koje jednostavno mora da zabeleži. Prikazuje kako se lako sticajem raznoraznih okolnosti čovek može promeniti onako kako se život poigrava sa njim. Ohlolost bogatog trgovca je nestala sa spoznajom da je zaražen leprom, jedno šareno jaje je povratilo sreću male devojčice i smirilo njenu majku, velika vera u povratak sina sa ratišta može majci na trenutak dovesti u kuću mrtvog sina, tek toliko da se oproste, čovek može godinama bežati od onog što smatra zlom sudbinom ne znajući da beži od srećnog života... Privukla me i priča o sedam spratova jednog sanatorijuma, put od vrha gde su najlakši pacijenti do dna gde su umirući je jako brz i izvestan...Mislim da je poruka autora da je život lep i jednostavan kad su ljudi srećni, zlo sve komplikuje. Priče su kratke, jezgrovite i vrlo dirljive, tople. Ne morate ih stalno čitati redom, nego napreskok kako dati trenutak ili trenutno raspoloženje traže...

Tajne i nisu toliko tajne koliko su, zapravo, život, pa će vas to poniranje u dubine ljudske duše, na momente "pomeriti", ponekad rastužiti, a neretko ćete se i zamisliti nad izrečenim. Svega ovde ima! Iako su priče relativno kratke, imaju dubinu i nose jaku poruku, svaka ponaosob. Bićete u situaciji da osuđujute aktere nekih priča, neke ćete jako zavoleti, neki će vam naterati suze na oči...

Dino Bucati sa tihim bolom, umornom rezignacijom, sa ponekim bleskom ironije, govori o misteriji ljudskog stanja. Ljubav, moć, Bog i čovek, naizgled nevidljivim nitima privučen svemu pomenutom. Kao da nam govori: takvi smo, kakvi smo, ni dobri ni loši. I to je ono što boli. A, kako čitanje privodite kraju, ostajete pod velom tuge, možda i nemoći, koliko vas dotakne samo pripovedanje. Najbitnije je da se ne zaboravi da je stvarnost koja nas okružuje umnogome veća od nas samih, nas kao pojedinaca, da gazi, trvi, gužva, ali i grli neobično dugo i toplo - zavisi šta ste zaslužili.

Odlične priče o patološkom strahu ljudi od istine. Priče su o običnim ljudima, njihovoj svakodnevnici i imaju neočekivan kraj. Ovo je prva Bucatijeva knjiga koju sam čitala, ali neće biti poslednja.

Ovo je moja omiljena knjiga. Laguna je objavila integralno izdanje ove zbirke Diina Bucatija koju on sam naziva svojim životnim delom. Priče u njoj su toliko žanrovski i tematsko-motivski raznolike da ona gotovo ne može da se ne dopadne čitaocu. Svaki čitalac ovde će nesumnjivo naći priču po svojoj meri. Ima ih realističkih, ima grotesknih, ima lirski intoniranih, naučnofantastičnih. Stil je jasan i nenametljiv, pogodan za čitaoce svih uzrasta, a priče su jednostavne, ali rečite, od onih koje nikada nećete zaboraviti. Rado uzmem ovu „masterpiece“ zbirku u svoje ruke i pročitam ponovo priče koje sam do sada čitala nebrojeno puta: Sedam glasnika, Sedam spratova, Ogrtač, Grbe u vrtu...