„Pošto moj otac više nije bio u stanju da preko mosta dospe u moj svet, morao sam ja da uđem u njegov.“

U izuzetno dirljivoj priči o svom ocu, Arno Gajger, jedan od najznačajnijih savremenih nemačkih književnika, pripoveda o čoveku čije vitalnost i mudrost ne nestaju pod pritiskom Alchajmerove bolesti. Otac je često svestan svakodnevice, ali je zaboravio svoju prošlost, kuću i decu. Arno Gajger ponovo upoznaje oca i tako se iznova rađa prijateljstvo; šeta s njim predelima u kojima su obojica odrastali, sluša njegove na prvi pogled besmislene i često veoma poetske rečenice, pripoveda o očevoj sadašnjici i prošlosti i o sopstvenom detinjstvu. Pritom otkriva da je otac očuvao šarm, samopouzdanje i humor. I pored suočavanja s nenadoknadivim gubitkom ovo je svetla, vesela i životna knjiga.

„Dubokoumno i iskreno suočavanje s onim što se tiče svakoga od nas: starenjem i bolešću, zavičajem i porodicom… Izraz iskrene sinovljeve ljubavi, i veličanstveno svedočanstvo o svemu zbog čega je život u svakom trenu vredan življenja.“ Frankfurter Allgemeine Zeitung

„Ova knjiga je književno umetničko delo, istinsko svedočanstvo ljubavi i priča o potrazi za sobom.“ Die Welt