Dobitnik Nobelove nagrade.

Saramagov „izgubljeni“ roman – kako je sve počelo…

Rano prolećno jutro u Lisabonu 1950-ih godina. Bude se susedi jedne stambene zgrade kraj reke.

Obućar Silvestre otvara svoju radnju. Izaura, koja deli svoj stan sa još tri žene, seda za šivaću mašinu. Žustina počinje raspravu sa svojim mužem grubijanom. Gospa Lidija, koja jedina nema finansijskih poteškoća jer je ljubavnica bogatog fabrikanta, pali svoju prvu jutarnju cigaretu. Španjolka Karmen od jutra je ispunjena nostalgijom… Atmosfera oskudice, melanholije i sivila. Tak kad Silvestre primi novog podstanara, njihovu zgradu ispuniće svetlost – sa neočekivanim posledicama.

Jedini primerak rukopisa ovog, za svoje vreme subverzivnog romana Saramago je ponudio poznatom lisabonskom izdavaču 1953. godine, ali odziv je izostao i rukopis je nestao. Odgovor je stigao četrdeset godina kasnije...

„Svetao portret jednog mračnog doba diktature.“ Pilar del Rio

„Moćnim i originalnim pripovedačkim umećem Saramago i u ovom romanu ispoljava svoj dar koji ga je učinio jedinstvenim i nepogrešivim slikarom ljudskih karaktera.“ Ines Pedroza

„Jedan od junaka mogao bi biti baš sam pisac, razapet između optimizma i pesimizma, koji se u romanu nosi sa nerešivim pitanjem: može li čovečanstvo biti spaseno?“ Zeferino Koeljo