Pored svakog artikla nalazi se dugme „Dodaj u korpu“ – kliknite na njega i artikal će automatski biti dodat u Vašu korpu.
Artikle u korpu možete na isti način dodati i sa svoje liste želja. U svakom trenutku pogledom na korpu u gornjem desnom uglu ekrana možete da vidite koliko artikala imate u korpi.
Kada ste odabrali sve artikle koje želite da kupite, kliknite na korpu u gornjem desnom uglu ekrana i otvoriće vam se obrazac za kupovinu.
Odabrane knjige možete platiti karticom, pouzećem ili uplatom na račun.
Troškovi dostave su 220 dinara za plaćanje karticom i uplatom na račun, i 220 dinara za pouzeća.
Troškovi isporuke za inostranstvo su 2990 dinara – pakete isporučuje DHL.
Bronja stanuje u Vojkovoj, ulici u kojoj uvek sija sunce. Njena kuća miriše na zagorelo mleko i buhtle. Porodici Žakelj često dolaze gosti, a kad svi sednu za trpezarijski sto, baka Dada kaže da imaju zasedanje kućnog saveta. U kuhinji se sve radi, razvlači se testo za štrudlu, zavija se savijača, lupaju se šnicle, razvija se testo za rezance, tamo se i pegla. Ukućani i komšije kafenišu po ceo dan i ispijaju šljivovicu. Uvek se puši.
U 19.30 porodica se okuplja da gleda Dnevnik. Televizor se uključi u 19.13 da se zagreje do 19.15 za crtani. Bronja voli da gleda druga Tita. Jedva čeka da poraste pa da učestvuje na radnim akcijama gde se pevaju pesme i dobija za užinu zemička i kobasica.
Pa ipak, ništa u budućnosti nije kako je mala Bronja zamišljala. Belo se pere na devedeset je priča o odrastanju satkana od dobro poznatih, u kamen uklesanih pravila života u Jugoslaviji. Naivnim rečima deteta koje sve vidi i sve prati, Bronja brani taj svet od zaborava. Dok je pratimo kako stasava u mladu devojku, Bronjin pripovedački glas sazreva, pronalazeći tople reči i za najpotresnije ljudske sudbine.
„Bronja Žakelj zaranja u sećanja, ponekad lična, ponekad kolektivna, u beskrajne izvore anksioznosti, poput bolesti, gubitka, smrti, poricanja, laži i usamljenosti, uz svetlucavi zvuk književne duše koja nikada nije izgubila osećaj za dečju igru, radost i slobodu. Sa lakoćom iznosi sve strašne stvari kojih ni sama nije bila pošteđena, osvetljavajući realnost ljudskog stanja: da su ljudi bolno sami i da odrasli često mnogo lakše odustaju nego deca.“
– Žiri nagrade Kresnik
Bronja živi sa roditeljima, bratom Rokom i Dadom u Vojkovoj. Detinjstvo joj je obeleženo sedamdesetim godinama u Jugoslaviji. Rođendani, letovanja u Rovinju, školski dani, porodična okupljanja, sve to ostaće zatureno u albumu fotografija koji je beležio srećne dane. Sve se menja onog trenutka kada se voljena majka Mita razboli. Dok bol obuzima njeno telo, kada i napusti svoju porodicu i voljenu decu, Bronja kroz svoje dnevničke zapise i unutrašnje misli živi sa majkom. Ali strah, bol, nedostajanje i tuga polako obuzimaju Bronju. Stežu je u onaj najopasniji zagrljaj, zagrljaj koji joj može oduzeti to malo duše koju je uvila u sećanja. Ovakve priče odlamaju delić srca i odnose ga nazad sa sobom u stranice knjige. Skupljajući deliće koje ostavljaju čitaoci izgrađuje se jedno novo srce koje tako snažno kuca. Istom jačinom kao i Bronjino srce. Bilo je neophodno da je pročitam za jedno veče, jer talasi emocija koji vas obuzmu bolje da vas preplave odjednom, nekad.
Pročitajte knjigu, molim vas! Prelepa, predivna... Da sam ovaj opis pročitala, nikada je ne bih kupila. Mislila bih - pa verovatno nije dosadna, a možda ima i zanimiljivih delova. Međutim, ja sam opis i preporuku za knjigu pročitala pre dve godine, u nekom sasvim drugom kontekstu, i na osnovu toga sam knjigu tražila i tražila, našla sam prevod na hrvatski (nisam imala strpljenja da čekam srpsko izdanje). A da nisam uspela da nađem, već sam bila odlučila da je uz Gugl prevodilac čitam na slovenačkom. Knjiga je VRH! Tako istinita, bolna, lepa, svevremena, vraća u detinjstvo na lep način, tužna i vesela, hrabra i utešna.
Bilo da vam ona nedostaje ili možda ne, nagrađivana slovenačka spisateljica Bronja Žakelj u svojoj će vas knjizi „Belo se pere na devedeset“ s izvesnom nostalgijom podsetiti na staru Jugoslaviju i živ...
Još su autori klasičnog holivudskog filma u odnosu na zaplete, kao ipak potrošniju „robu“, ukazivali da se na putu ka univerzalnosti, kao uvek priželjkivanom cilju, treba držati one stare i zlatne, ne...
Nedavno sam pročitala sjajan autobiografski roman domaće spisateljice Bronje Žakelj „Belo se pere na devedeset“. Znam, znam, možda nam slovenska spisateljica nije baš domaća, u pravom smislu te r...
Put do književnog uspeha slovenačke književnice Bronje Žakelj po mnogo čemu nije tipičan: iako je književnost zavolela odmalena i diplomirala novinarstvo na Fakultetu društvenih nauka, a zapažene teks...
Kancer, smrt, traženje istine... Mislila sam da niko ne želi da priča o tome a kamoli da čita jer živimo u teroru sreće koji forsiraju društvene mreže. Ipak desilo se suprotno i ljudi su pronašli svoj...
Slovenačka književnica Bronja Žakelj nedavno je u Beogradu predstavila svoj prvenac „Belo se pere na devedeset“. Pre nekoliko godina u Sloveniji ovo delo je imalo status bestselera i osvojil...
„Živimo u svetu koji kreira fabrikovana, potpuno ispolirana realnost društvenih medija. Živimo u svetu samozavaravanja koji neguje takozvani ʼidealizovani mit o srećiʼ. U takvom društvu za smrt, žalos...
Povod za razgovor s autorkom Bronjom Žakelj: „Belo se pere na devedeset“: priča o odrastanju satkana od dobro poznatih, u kamen uklesanih pravila života u Jugoslaviji.
„Belo se pere na devedeset“ p...
Bronja Žakelj je napisala priču o kanceru, o nadi i borbi za život, o lažima i istini, o smrti i tome da se nikada ne smeš predati, o voljenima koji su je napustili, zašto voli da piše ne misleći da l...
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.