"Jedina vrednost koja postoji na svetu jeste vreme. Jedna sekunda je uvek sekunda, i o tome nema pregovora."
Ne znam odakle da počnem. Knjiga toliko kratka, a opet toliko puna. Puna reči koje su u meni izazvale razne emocije. Divne ilustracije činile su ova osećanja još jačim. Toliko ljubavi je upleteno u ovo delo, naizgled jednostavno, a zapravo toliko vredno. Bakman me na trenutak naveo na razmišljanje i uzdrmao me. Tuga me morila kroz stranice, gde sam svakog časa očekivao kraj. Plakao sam kao malo dete. Suzama nije bilo kraja. Možda vam je to čudno, ali je ovo delo u meni izazvalo više emocija nego mnoga dosta veća i opširnija. Kraj dela me raznežio do same granice. Za neverovatno kratko vreme sam uspeo da se saosećam sa likom i delio sam tugu. Hvala Bakmanu na ovome i hvala Laguni koja je knjigu i objavila! Vama preporučujem, od sveg srca, da nabavite sebi ovo malo čudo i prepustite joj delić svog vremena!

Svakog dana ti se pruža neka životna prilika. Da li ćeš je i kako iskoristiti, zavisi samo od tebe. Zapitaj se da li je sve u životu samo jurnjava za uspehom, moći, novcem. Da li je suština života da u toj trci ostaneš sam, na vrhu, jer da bi stigao na vrh moraš zaboraviti na osećanja a naročito na ona obična kao što je ljubav prema porodici i gaziti sve što ti se nađe na putu. I onda, kad se razboliš i u bolnici upoznaš isto tako bolesnu petogodišnju devojčicu koja u tebi probudi davno zaboravljene osećaje, podseti te kako je to bilo dok si još osećao – kako si se od srca smejao zajedno sa svojim sinom kad je bio dete, nema te sile koja te neće naterati da se menjaš i da se promeniš. Ti – rođeni pobednik, bojiš se isto kao i mala devojčica, ali si spreman da doneseš i sprovedeš veliku odluku, najvažniju u tvom životu...Ova kratka novela se čita brzo i lako, a pamti jako dugo jer prodire u svaku našu poru – u srce, dušu, mozak...

Sjajna, dirljiva, prelepo napisana kratka novela sa puno značenja,kratko štivo puno uvida o životu i smrti, zamisli čitaoče ovog dela koji je to blagoslov i radost i kako bi bilo da "ti nikada nisi tragao za životom, već si bio na pravom mestu od samog početka", razmislite dobro da li bi stvarno bili spremni kad dođe čas da ispravite sve greške u životu,da se iskupite po svaku cenu ili "vi ljudi mislite da ste spremni da date svoje živote, ali samo dok ne shvatite u potpunosti šta to nosi sa sobom"; rekao bih da nikada ne treba potcenjivati spremnost čoveka da smesta prihvati svaku, naročito dobronamernu, iskrenu ruku spasa koja će ga izvući na površinu iz dubina beizizlaznosti i očaja u koje svako može da upadne tuđom ili neretko svojom krivicom,konkretan korak spasenja, ma koliko bolan, načinio bi svako, možda tad u nama zavlada mir i tišina kao "onda kada je u bolnici vladala takva tišina da su se čule snežne pahulje kako udaraju u prozorsko staklo kao poljupci za laku noć",pozdrav.

Temeljitiji komentar o knjizi kad izađe i kad pročitam ostatak, ali evo za sada jednog dobrog isečka iz raspoloživog odlomka ovog dela: "Sneg se u Helsingborju nikada ne zadržava dugo. To je jedino meni poznato mesto gde vetar duva nekako iskosa i odozdo, kao da vas pretresa do gole kože. I gde vas kišobran bolje štiti ako ga okrenete naopako".