Franc Kafka za života nije upoznao književnu slavu. Njegova dela su mahom objavljena posthumno, zahvaljujući njegovom prijatelju Maksu Brodu koji se oglušio o Kafkinu testamentarnu volju i nije spalio rukopise već ih ponudio izdavaču. Od tada pa do danas, smatra se da je Kafka jedan od najznačajnijih pisaca XX veka koji je ostavio velikog traga u svetskoj književnosti.

U ovom izdanju sabranih pripovedaka objedinjene su sve Kafkine priče, od Preobražaja, Presude i Pevačice Jozefine pa do kraćih proznih zapisa koji se ne nalaze često u antologijama svetske priče. Poređane prema hronološkom redu nastanka, obeležene strahom i nervozom ljudskog postojanja, ove priče nagoveštavaju elemente egzistencijalizma i oslikavaju uzdrmano poverenje pojedinca u njegovu autonomiju i veru koje je prelazak iz XIX u XX vek doneo modernom čoveku.

Knjige, pisao je Kafka jednom svome prijatelju početkom 1904. godine, nisu tu da nas čine srećnim. Ljudima su potrebne knjige koje bude kao udarac pesnicom po glavi, „knjiga mora da bude sekira za zaleđeno more u nama“. Književnost za Kafku nije ukras života, ona čoveka osvešćuje i ukazuje mu na neminovnost prihvatanja otuđenog sveta koji nas okružuje.