Sedam kilometara uzbrdo od Smiljeva nalazi se Poskokova Draga, krševit zaselak iz kojeg je pobegao svako ko je imao kud. Ostao je samo Jozo Poskok s četvoricom zamomčenih sinova kada je i njegova nevoljena žena Zora ispustila dušu, izgovorivši na samrti svom zadrtom mužu: govno jedno... Ova hajdučka družina živi po svom zakonu, ne dajući državi ništa, a uzimajući od nje sve što zatreba – od struje pa do robovske radne snage u vidu zarobljenih radnika elektrodistribucije, zabasalih u Poskokovu Dragu s nadobudnom namerom da Poskocima isključe struju samo zato što je ne plaćaju već nekoliko decenija.

Jozin svet počinje da se urušava kada njegov najstariji sin Krešimir dođe na avangardnu ideju da siđe u Split i pronađe ženu, i to ne bilo koju, nego svoju staru ljubav koju je upoznao kada je jedini put bio izvan svoje zabiti: u vojsci, odnosno u ratu.

„Roman o možda (pre)sporom, ali dubokom i nepovratnom rastakanju patrijarhalnog sveta, za kojim se nema rašta pustiti suza: nadživevši svoje ’realno’ vreme, on je odavno moguć samo kao bezočno, besmisleno, samosvrhovito, isprazno ritualno nasilje nad ljudskom prirodom, željama i potrebama, muškim koliko i ženskim; zato, uz svu podrazumevajuću ljubav prema svojim pretežno mahnitim junacima – a koji opet nisu doli ’žrtve predrasuda u kojima su odgojeni’ – Tomić tom svetu takođe, kao Jozina žena Zora, ovom knjigom nežno ali odlučno šapuće: govno jedno...“ Teofil Pančić