Uhvatio me je Sonders u mrežu. Sad sam kao njegovi junaci koji začas skliznu iz dijaloga u (unutrašnje) monologe. Ne, ne prekida on na taj način narativ, samo ga izmešta iz stvarnog u nestvarno, ako uopšte postoji ta distinkcija. Niste sigurni, jer dok čitate ovu knjigu vi ste deo njene stvarnosti, i to je lepota svake od priča u zbirci. Nije čak ni trenutak u kojem se poistovećujete sa (anti)junacima, vi ste stvarno deo sveta koji je Sonders izgradio u pričama. Groteskno je. Uglavnom i u većini slučajeva sve. Toliko groteskno da je u potpunosti realistično. Mislite ma daj, ne može to tako, ali može! i priča klizi i rasplinjuje se, ne nužno u negativnom kontekstu, već u onom životno realnom kada niste u stanju da događajima i situacijama pohvatate krajeve. U skoro svakoj priči likovi su na ivici. Životnoj ivici. Ogoljeni tu pred vama. Bude vam pomalo čak i neprijatno zbog njih i njihovih misli u koje imate uvid.
Sve je pitanje izbora. Dobro ili zlo. Samo što nije tako.

Vanserijski.
Konačno jedan potpuno zaokružen pisac koji upire prstom u sve.
Kad se pročita njegova biografija, jasno je.
http://www.georgesaundersbooks.com/about/
Da bi neko pisao kao on danas, mora i da bude sve što je i on bio/jeste.
Brutalno.
Zasenio je sve.
Bravo!