Mnogo mi se dopala ova knjiga. Retko kad sam imala priliku da pročitam ovako duboku analizu jedne ljubavi, a još ju je napisao muškarac. Glavni lik, Miroslav, nezadrživo je iskren i ogoljen u svojim razmišljanjima. Dopušta čitaocu da nesmetano gleda njegovu i Aninu svakodnevnu borbu sa demonima, bez cenzure. Navijala sam za njih, kraj me je slomio.

Priča o jednoj ljubavnoj vezi u Pančevu, priča o Miroslavu i Ani. Kroz kratke zapise – fragmente sećanja, pratimo kako se ljubav razvijala, od upoznavanja i prvih trenutaka opčinjenosti i zanesenosti kad su sve pričali jedno drugom do trenutaka ćutanja i sasvim prećutanih stvari, od povremenih susreta do zajedničkog života. Nakon desetak godina veze, rastrzani su između svakodnevnih obaveza, onoga što su i čime se bave i onoga što bi želeli da budu i šta bi trebalo da rade. Miroslav oseća da su se malo udaljili, ohladili, da se strast smanjila. Zna da uvek postoji nešto još gore od trenutka u kojem su i shvata da prava ljubav počinje kad prođu strast i zaljubljenost, kad se započne zajednički život, kad shvate da je sreća partnera važnija od vlastite. Treba češće pokazivati emocije, prevazići rutinu i monotoniju svakodnevice unatoč teškoj situaciji u zemlji. Kao i uvek, rešenje je u ženskim rukama...Lepa priča, stilski savršena i tako prokleto životna.

Zanimljivo stivo pisano iz ugla muskarca, njegovih strepnji, strahova, ocekivanja od veze, zene, zivota...