Ko su “oni” iz ove zbirke priča? Boemi, dangube, lutalice, umetnici – slikari i pisci, ljubavnici, žrtve nepravde, neznanja, ambicije ili vlastite gluposti, svi oni mali ljudi koji žive na marginama života. Svi imaju neke svoje probleme i unutrašnje konflikte, svi izgledaju kao da su nešto važno propustili ili izgubili i pisac ih hvata baš u tim trenucima. Svako od njih ima svoju jedinstvenu priču koju želi nekome – najbolje nepoznatome – ispričati, tako da ostane zabeležena. Neizbežnom se ne može stati na put, ništa se ne može na silu, prilika je samo jedna i kad se ukaže, treba je iskoristiti. Niko ne treba da propusti svoj trenutak, iako ga uglavnom svi propuštaju. Radnja se odvija na vrhovima planina, mansardama, nekim starim kafanama ili jednostavno u nekoj zabiti. Pisac poseduje onaj tanani osećaj za pripovedanje pa priča teče glatko, uvek na granici stvarnog i nestvarnog. Sve priče odišu nekom starinskom, onovremenskom atmosferom i govore kako je sve na ovom svetu povezano.