Kao konsultanta za feng šui, urednicu časopisa za dizajn i nekoga ko je opsednut knjigama, klijenti me često pitaju šta da rade kada količina knjiga koje drže u kući počne negativno da utiče na izgled prostora u kome žive i ometa ih u svakodnevnim aktivnostima. Među njima ima i onih koje emocionalno iscrpljuje sam prizor prenatrpanih polica, onih koji ne znaju šta da rade sa bibliotekama koje su nasledili, ali i onih koji bi želeli da njihov dom izgleda kao u časopisima.
Kao prvo, verujem da ćemo se svi složiti oko toga da za pasionirane čitaoce kućna biblioteka predstavlja arhivu od neprocenjivog značaja, svojevrsni spomenik formiranju i evoluciji vlastite ličnosti. Za nas, ljubitelje knjige, lična biblioteka je nešto nalik katalogu svih naših transformacija, životnih razdoblja, ukusa i odnosa koje smo decenijama gradili sa svojim omiljenim piscima, naslovima i književnim junacima.
I dok je u prošlosti biblioteka predstavljala neku vrstu statusnog simbola kojim ste se mogli podičiti pred gostima, danas soba puna knjiga, pre svega, pripoveda priču o nama samima: odakle dolazimo, šta smo proživeli, šta nam uliva nadu, šta sve znamo o svetu.
Ali iako mnogi među nama vole i uživaju u svemu što je u vezi sa knjigama i svetom književnosti, suočavanje sa policama punim knjiga ponekad može predstavljati pravi izazov. Zbog toga sam više puta imala priliku da posavetujem o tome kako da organizujete i preuredite svoje biblioteke. U ovom članku ću pokušati da vam dam nekoliko predloga kako da nastavite život sa svojim knjigama, ne zanemarujući pritom ljudsku potrebu za lepotom, balansom i prostorom.
Dozvolite da životni prostor diktira izgled biblioteke
Možete početi od toga što ćete postojećem prostoru dozvoliti da diktira koliko ćete knjiga imati. Drugim rečima: budite zlatna ribica koja svoju veličinu prilagođava veličini akvarijuma.
Najveći deo onoga što znam o kolekcionarstvu naučila sam od žene po imenu Lori Romanađi, kolekcionarke iz Portlanda koja nove eksponate za svoju kolekciju kupuje samo ako za njih ima dovoljno mesta na policama. Na primer, ako je polica dovoljno velika da na nju stane jedanaest aluminijumskih kutija za naftalin (ne gledajte me tako, ljudi skupljaju i luđe stvari!) iz pedesetih godina prošlog veka, onda ne može da kupi nove sve dok nekoliko starih ne proda preko interneta. Isto važi i za sve ostale kolekcionarske predmete koje čuva u svom domu.
Ovo je zabavan izazov, ali mnogima neće biti lako da usvoje takav način razmišljanja. One koji misle da je tako nešto nemoguće obično podsetim da živimo u vreme kada koristimo društvene mreže kako bismo drugima ispričali svoje priče, a da svoj lični prostor prvenstveno koristimo kako bismo te priče ispričali sebi samima. Savetujem ih da se zapitaju: šta ovaj prostor, i sve što se u njemu nalazi, govori o meni samom? Kako mi knjige mogu pomoći da ispričam tu priču?
Izaberite odgovarajući medijum
Postanite probirljiviji oko knjiga koje želite da zadržite. Svet e-čitača i digitalnih knjiga daje nam slobodu da nastavimo da gomilamo knjige dok kućnu biblioteku preobražavamo u nešto što će nositi naš pečat i posebno značenje. Još u ranoj fazi veze sa svojim e-čitačem shvatila sam da neke knjige bolje izgledaju na ekranu i da im zaista nije neophodno stalno boravište u mojoj kući. Tu uglavnom ubrajam knjige koje čuvam samo zbog informacija koje pružaju i brzine kojom se mogu pročitati.
Stručne knjige, po mom mišljenju, zaslužuju samo digitalni status, a u isti koš idu i ljubavni romani. Ozbiljna proza i knjige o dizajnu u tvrdom povezu su pak uvek dobrodošle na mojim policama. Izaberite knjige koje su važne za vašu životnu priču i odajte im počast mestom u svojoj kućnoj biblioteci. Ostale mogu da ostanu u „oblaku“.
Uredite svoju zbirku
Postavite sebi zadatak da se oslobodite svih knjiga koje nisu integralni deo predstave koju imate – ili želite da stvorite – o sebi. Kada ga ispunite, osećaćete se lakše i slobodnije. Ako sebe smatrate obrazovanom i načitanom osobom, onda vam neće biti potrebno da samopouzdanje svakodnevno podupirete svakom knjigom koju ste ikada kupili.
Pre nekoliko godina odlučila sam da se otarasim svoje kolekcije nemačkih
Reclamheftchen. Reč je o jeftinim izdanjima književnih klasika u mekom povezu svetložute boje koja sam kupovala kao student nemačke književnosti. Posedovanje tih knjižica je u to vreme predstavljalo sastavni deo mog identiteta, ali danas mi više nisu potrebne. Nije mi neophodan podsetnik na osobu koja sam nekad bila. Sačuvala sam samo knjigu klasične nemačke poezije, koju obožavam, a ostale sam poklonila.
Kada se pomirite sa činjenicom da vam neke knjige više nisu potrebne, moći ćete da uredite svoju zbirku na način na koji to čini kustos koji, birajući određenu temu, priprema izložbu u muzeju. Od tema koje bi vam u tome mogle pomoći, predlažem sledeće:
– Knjige iz detinjstva koje toliko volite da ih znate napamet
– Priče koje su promenile način na koji posmatrate svet
– Autore čije stvaralaštvo iskreno volite
– Knjige koje redovno citirate
– Omiljene žanrove
– Romane koje jedva čekate da pročitate
– Vizuelno lepe knjige
– Stručnu publicistiku svojih omiljenih autora
– Priče koje vas podsećaju na osobe koje su odigrale važnu ulogu u vašem životu
Kada se odlučite za željene kategorije, lakše ćete se oprostiti od knjiga koje nisu u službi vaše priče.
Razmislite o upotrebi prostora
Iako bismo želeli da u kući imamo jednu sobu koja bi služila isključivo kao biblioteka, većina nas je primorana da drži knjige u drugim prostorijama. Police za knjige smeštamo u spavaće, dnevne i radne sobe – svuda gde ima dovoljno prostora. Kada prepuna polica stoji u prostoru namenjenom za rad – a ne zaboravimo da u poslednje vreme mnogi rade od kuće – ona može da stvori jak vizuelni utisak koji negativno utiče na osetljivije među nama.
Za pisce, i sve one koji rade od kuće, prenatrpane police mogu predstavljati svojevrstan usisivač energije. Piscima koji sanjaju o tome da budu objavljeni, puna biblioteka može slati vizuelni signal da na policama nema mesta za nove (
njihove) knjige, ili da su sve priče već ispričane. Oni koji imaju mnogo ideja, i teško im je da se odluče za pravu, pune police mogu videti kao vizuelnu metaforu za sopstvenu nesposobnost da se usredsrede i donesu konačnu odluku.
U takvim situacijama podstičem klijente da razmisle da li im činjenica da su okruženi knjigama pomaže ili smeta u radu. Na kraju se sve svodi na poznavanje sebe, prepoznavanje sopstvene reakcije na prostor i otvorenost za druge opcije. Ali kada identifikujete konkretan problem, perspektiva se brzo menja i preostaje vam samo da promenite raspored.
Procenite svoju potrebu za vizuelnom stimulacijom
Kada smo već kod identifikovanja problema, preporučujem da procenite koliko vam je važna vizuelna stimulacija u nekom prostoru.
Gledajući slike u časopisima, mnogi od nas stiču utisak da jednostavno nemaju smisla za uređivanje životnog prostora. Na stranicama časopisa za dizajn enterijera možete videti slike prostorija u kojima su knjige upotrebljene kao ukrasni detalji i dele prostor na policama sa skulpturama, fotografijama, biljkama u saksiji i ponekim antikvitetom. Svi ti predmeti odabrani su kako bi, pomoću ujednačene palete boja, odgovarajućih dimenzija i tekstura, ispričali estetski uravnoteženu priču. Jedini cilj dizajnera bio je da stvori atraktivan prizor koji će privući vašu pažnju.
U stvarnom životu, međutim, svako od nas različito reaguje na vizuelne stimuluse, a ta reakcija uslovljena je našim karakterom i sposobnošću percepcije prostora. Psiholozi su odavno utvrdili da introvertne osobe osećaju potrebu za umirujućim prostorima, dok je ekstrovertnima potrebno više spoljnih stimulusa kako bi se osećali prijatno. Gde god se nalazili na tom spektru, trebalo bi da razmislite o tome kako na vas deluju vizuelne poruke koje šalje vaša biblioteka.
Loren Lis, jedna od mojih omiljenih dizajnerki enterijera, još uvek poseduje staru kolekciju dečjih romana R. L. Stajna i Kristofera Pajka, ali je odlučila da hrbate knjiga okrene ka unutrašnjosti police kako bi sakrila njihove iritantne neonske korice. Tako je odala počast svojim omiljenim dečjim piscima i istovreno stvorila umirujući vizuelni efekat u prostoriji u kojoj provodi dosta vremena.
Što se tiče moje radne sobe, biblioteku sam uredila tako da su police sa knjigama razdvojene onima na kojima stoje razni predmeti od sentimentalnog značaja. Na taj način sam oblikovala prostor u kome nemam osećaj da se nada mnom nadvijaju gomile knjiga koje prete da me progutaju.
Prigrlite estetiku maksimalizma
Sa druge strane, ako ste jedna od onih osoba kojima police pune knjiga ne narušavaju produktivnost i duševni mir, razmislite o sledećem: možda je došao trenutak da konačno položite oružje pred svojom opsesijom i investirate u estetiku udobnog maksimalizma. Opustite se, razrešite kesu i dokažite ljubav prema knjigama ulažući u police koje će u potpunosti prekrivati zidove vaših soba.
Postoje, naravno, i druga rešenja. Knjige možete rasporediti po raznim horizontalnim površinama u kući: na klaviru, po stolovima, ispod stolica i sl. Možete ih poređati pored omiljene fotelje i koristiti umesto stočića za kafu. Niža polica sa knjigama može vam poslužiti kao granični zid koji će jednu veliku prostoriju podeliti na dve manje. Knjige vertikalno poređane do plafona mogu zameniti klasični dekorativni stub.
Police za knjige ugrađene u prostor ispod stepeništa ostavljaju dobar vizuelni utisak, a ima i onih koji kažu da im taj detalj uliva osećanje sigurnosti. Konzola sa visoko poređanim knjigama prosto poziva posetioce da se već pri ulasku u vaš dom upoznaju sa vašim ukusom i interesovanjima. Police koje prekrivaju zidove prostorija mogu izgledati podjednako efektno kao i najlepše tapete. A svaki put kada se nađete u sobi punoj knjiga, imaćete utisak da plutate u moru onoga što najviše volite.
Autor: Emili Grouvnor
Izvor: lithub.com
Prevod: Jelena Tanasković