Čitanje je samo po sebi avantura i misterija koja izgrađuje čoveka na milion načina. U tom kontekstu, nikad se ne zna šta se sve može dogoditi, tako je svoj put komentarisao pisac za decu Igor Kolarov, koga su mnogi po njegovom preranom odlasku nazvali „Mali princ“. Igorovi prijatelji, kolege i poštovaoci su se u Dečjem kulturnom centru Beograd, na njegov 44. rođendan, prigodnim književnim matineom prisetili dela značajnog i omiljenog stvaraoca mlađe generacije.
Humor je smatrao veoma važnim za igru, a voleo je da se igra i bio sjajan drugar, preuzevši na sebe zadatak čuvara dečjeg osmeha. Govorio je da je danas od sažetijeg pisanja važnije razigranije pisanje. Bio je majstor i u jednom i u drugom.
Eksperimentisao je i formom i sadržajem dela. U skladu s vremenom i njegovim savremenim tehnologijama uspostavio je novi prozni žanr.
„Ako možemo da kažemo da je jedno vreme ranije u kratkoj priči obeležio Ištvan Erkenj sa svojim ’Jednominutnim novelama’, onda možemo da kažemo da ih je Igor Kolarov obeležio svojim ’SMS pričama’, kaže Pop Đurđev, pisac i direktor Zmajevih dečjih igara.
I pričama za dopunjavanje, brzim i kratkim dijalogom svakako, uspeo je da osvoji internet generacije čitalaca.
„Ono što je vrlo važno to je da je Igor insistirao na tome da se čitaoci uključe u igru, da se uključe u priču i već se po učiteljskim fakultetima proučava ta interaktivnost Igorovih priča. On je govorio da ne postoje na svetu dva primerka iste knjige, već da se čitalac i pisac udruže da bi napravili jednu knjigu“, kaže pisac Branko Stevanović.
Umeo je da posmatra ljude, u crticama iznosio velike životne istine, opirao se usaaljenosti u romanima „Agi i Ema“, „Dvanaesto more“, „Kuća hiljadu maski“.
Priređivao je antologije, zalagao se za osavremenjivanje školske lektire i beskrajno verovao u moć knjige – da pouči, zapita i pokrene, i doprinese da od sopstvenog života napravimo umetnost.