Duelovanje: „Harizma cara Dušana“ Koste Nikolića

Drugo po redu Duelovanje u novoj sezoni posvećeno je knjizi „Harizma cara Dušana“ Koste Nikolića. Ovoga puta su članovi Fejsbuk grupe Delfi Kutak Radoslav i Velibor ukrstili pera i utiske o ovom publicističkom delu o istoriji i pamćenju.

Zašto smo izabrali baš ovu knjigu za Duelovanje?

Radoslav: Istorija, kao nauka, zanima me od detinjstva. Posebno sam fokusiran na srednji vek i na period Drugog svetskog rata, pa otud i interesovanje za ovo delo.

Velibor: Odranije postoji ideja da Radoslav i ja zajedno pročitamo knjigu i o njoj pišemo. Izbor je bio njegov. Šta god da je izabrao, meni bi odgovaralo, imamo sličan ukus.

Kako bi alternativni naslov ili podnaslov knjige mogao da glasi?

Radoslav: Mislim da ne bih preimenovao delo, ovako kako jeste je sasvim u redu, pogotovo zbog uticaja lika i dela cara Dušana na poznije generacije. Recimo da reč harizma oslikava ono što je autor želeo, ako sam dobro shvatio, da postigne ovim delom.

Velibor: Gde me nađoste! Imam problem kada treba da dam ime kućnom ljubimcu! Recimo: „Vreme Dušana Silnog – Srbija na vrhuncu“.

Koji su naši najjači utisci o radnji?

Radoslav: Nastavio bih se na odgovor na prethodno pitanje. Mislim da je to drugi deo ove knjige, jer je u prvom napisano ono što već uglavnom znamo iz istorijskih spisa i dela koja je autor konsultovao u pisanju ove knjige. Drugi deo donosi opis doba kada nastaje kult cara Dušana, težnja srpske omladine ka oslobođenju onih teritorija koje su imale glavnu ulogu u formiranju carstva, kao i njihova sedišta. Takođe su interesantni neki podaci o kojima sam malo znao, a tiču se 19. i početka 20. veka u Srbiji.

Velibor: Istorija je manje-više poznata. Najjači utisak jeste deo u kome se analiziraju posledice raspada srpske države i niz zabluda koji je ostao u našem narodu. Vuk Branković je ostao sam u borbi protiv Turaka, a ne izdajnik. Jedan od njihovih najvernijih vazala dobija status nacionalnog heroja, dok delo Dušana Silnog biva potisnuto. To je vidljivo i u epskom pesništvu. Gde su sve one silne pobede pre Marice i Kosova?

Na koji način je čitanje knjige uticalo na nas?

Radoslav: Doprinelo je da se podsetim nekih važnih istorijskih podataka, ali i da razmišljam u više pravaca o dinastiji Nemanjića, kao i o ekonomskoj, vojnoj i političkoj situaciji tog doba. Čitanje ove knjige mi je prijalo, već sam počeo da zaboravljam koliko volim dokumentarnu formu.

Velibor: Historia est testis temporum, lux veritatis, vita memoriae, magistra vitae, nuntia vetustatis – Istorija je svedok vremena, svetlost istine, život uspomene, učiteljica života, vesnica istine. Treba poslušati Cicerona da nam se greške ne ponove u budućnosti. Nažalost, istorija se ponavlja.

Šta nas je najviše iznenadilo?

Radoslav: Sličnost sa današnjim dobom u kome se diplomatski kalkuliše čitavim narodima. Izgleda da se u tom segmentu, kao društvo, nimalo nismo promenili.

Velibor: Već je rečeno u trećem pitanju – marginalizacija Dušana Silnog.

Šta nam se nije dopalo?

Radoslav: Očekivao sam malo više stranica o samom caru Dušanu. Verujem da su dostupni podaci oskudni, ali očekivao sam ipak da me nešto iznenadi. To ne znači da je knjiga nepotpuna, samo da je dobra osnova za neko dalje istraživanje za sve one koje zanima naša srednjovekovna istorija.

Velibor: Ako mislite na knjigu, radi se o odličnom dokumentarističkom delu, nemam zamerki.

Koji citat koji nas je podstakao na razmišljanje?

Radoslav: Verovatno onaj iz Dušanovog zakonika u kojem je car sebe smestio ispod zakona, što je bilo jedinstveno u Evropi tog perioda. Mislim da nismo ni svesni koliko je taj dokument bio ispred svog vremena i šta je predstavljao za niže društvene slojeve.

Velibor: „Najdublje poštovanje načela pravde i pravednosti ogleda se u članovima 171. i 172, u kojima je jasno rečeno da sudije ne smeju da sude u strahu od carske vlasti, već isključivo po zakonu: Ako piše pismo carstva mi, ili iz srdžbe, ili iz ljubavi, ili iz milosti za nekoga, a to pismo razara zakonika, nije po pravdi i po zakonu, kako piše zakonik, sudije tome pismu da ne veruju, nego da sude i vrše kako je po pravdi. Sve sudije da sude po zakoniku, pravo, kako piše u zakoniku, a da ne sude po strahu od carstva mi.“

Kog junaka iz knjige bismo najradije pozvali na večeru?

Radoslav: Ne bih pozvao nikoga od kraljeva, careva, vojskovođa i ostalih istorijskih ličnosti. Pozvao bih profesora Radoslava Grujića i pesnika Stevana Vladislava Kaćanskog.

Velibor: Teško pitanje. Svakako bih voleo da dobijem blagoslov od Svetog Save, prvo to. Pozvati nekog od velikaša na večeru, Dušana lično, moglo bi, ali kako se ponašati u njegovom prisustvu? Pozvao bih Grigorija Camblaka.

Koje tri reči najbolje opisuju knjigu?

Radoslav: Teško pitanje. Recimo: uspon, zaborav, vaskrsenje.

Velibor: Kratko, precizno, jasno.

Koja tri pitanja bismo postavili autoru knjige?

Radoslav: Nisam dobar u postavljanju pitanja autorima, ono što me zanima nađem u njihovim delima, a ako i ne nađem, ne opterećujem se time. Da ne bude da neću da odgovorim, evo jednog pitanja za autora: „U državi kog Nemanjića biste živeli?“

Velibor: Da li je razmišljao o tome da napiše istorijski roman, da li piše naučno-popularne tekstove za časopise, kako gleda na promene posle smene Obrenovića?

Da li bismo pročitali i druge knjige ovog autora? Koja bi knjiga onda bila izbor?

Radoslav: Da, pročitao bih, Nikolić lepo piše, odabir izvora je odličan, stil je dopadljiv, čitaocu ostaje samo da se udubi i uživa. Delo koje bih čitao je „Jedna izgubljena istorija – Srbija u 20. veku“.

Velibor: Autor je poznati istoričar koji je napisao impresivan broj dela kod izdavača koji ne objavljuju baš svašta. Krenuo bih od početka, od Nemanjića.

Da li bi ova knjiga mogla da postane film?

Radoslav: Dokumentarni moguće, mada bi se možda moglo razmišljati o ekranizaciji drugog dela knjige. Ima tu interesantnih dešavanja i pojava bitnih ličnosti za razvitak moderne srpske države, ali i za očuvanje našeg nacionalnog i kulturnog identiteta.

Velibor: Ne film, već serija sa velikim brojem sezona i epizoda. Ne treba je realizovati površno i reda radi već voditi računa o svakom detalju.

Kratak zaključak o knjizi:

Radoslav: Ne bih da se ponavljam, mislim da sam sve rekao u odgovorima na prethodna pitanja. Nisam istoričar da bih dublje analizirao ovo delo, ali kao čitalac mogu da kažem da mi se dopalo. Iako sam dosta podataka već znao, ipak sam ponešto novo naučio čitajući, a to svakako doprinosi celokupnoj slici o ovom delu.

Velibor: Lepo napisano dokumentarističko delo koji pored čiste istorije daje i posledice i rešenje problema.

Knjigu bismo preporučile svima koji vole…

Radoslav: Istoriju, istoriju i istoriju, jer Historia est testis temporum, lux veritatis, vita memoriae, magistra vitae, nuntia vetustatis!

Velibor: Knjigu preporučujem svim ljubiteljima istorije i svima koji vode državu.
 
Autori: Radoslav Mandić i Velibor Minašević
Izvor: Delfi Kutak