Srednjoškolka Šoko Komi ima poteškoće u komunikaciji, što joj prilično otežava da ostvari najvažniji san – da ima mnogo prijatelja. Njen problem sa komunikacijom mnogi u školi doživljavaju kao nadmenost i rezervisanost, ali ne i Tadano, koji rešava da se oslobodi sopstvenih strahova i pomogne Komi da stekne 100 prijatelja.

Nađimi je naprasno odlučio i obavestio Komi da će se božićna žurka održati ni manje ni više nego u njenoj kući. U takvim okolnostima Komini prijatelji brže-bolje se okupljaju i traže idealan poklon za obožavanu prijateljicu, a Komi svakim trenutkom postaje sve zabrinutija, jer joj ovakvi postupci bude nelagodu i strepnju. Uz grudvanje, šoping i klizanje naši junaci se sve više zbližavaju i učvršćuju prijateljstvo.

Jedan za drugim, doživljaji se nižu, a Komino samopouzdanje nezaustavljivo raste.

„Komi ne ume da komunicira kao naslov funkcioniše savršeno i nimalo ne laže –Komi-ćan zaista ne ume da komunicira sa vršnjacima, uprkos svim svojim snagama. Komi ume da komunicira sa čitaocima, da premosti jaz između generacija koje se prepoznaju i onih koje se sećaju. Odnosi između tinejdžera u osetljivom periodu i sirove emocije koje osećaju (ali i priznaju) savršeno su prikazani u ovom hibridu šonena i šođoa!“

– Aleksandar Nešić, strip-kritičar i urednik manga serijala „Laku noć, Punpune“