Moram priznati da sam knjigu pročitala dva puta, jer sam je prvi put pročitala bukvalno u jednom dahu ali mi nije davala mira pa sam joj se ubrzo opet vratila. Moram reći i da sam osećala početnu odbojnost jer je ova knjiga predstavlejna kao ljubavni roman a on je po meni to najmanje, tako da sam se i tu prijatno iznenadila. Tokom pažljivijeg drugog čitanja otkrila sam mnogo slojeva koje sam samo naslućivala, i sublimiranih i subverzivnih poruka uvijenih u oblande, da tako kažem. Pisac nas lagano uvodi u čitavu priču i ne slutimo i kakav ćemo vrtlog nešto kasnije uleteti. Psihološki pristup i prikaz stanja kroz koji mladi ljudi prolaze suočeni sa brakom, abortusom, smrću, starošću, životom koji je tek pred njima. Suptilno a duboko poigravanje ukorenjenim sociološkim i religijskim simbolima, kritika licemerja, uplitanja crkve u privatni život prvenstveno žena u zvanično sekularnoj državi, kompromisi koje mlada žena mora da prihvati da bi napredovala u životu i karijeri, promena sis

Poput režisera, kadar po kadar, scenu po scenu, poglavlje po poglavlje, Zoran Ž. Paunović sklapa svoj film o jednoj običnoj građanskoj porodici i ljudima sa kojima stupaju u kontakt dan uoči, za vreme i dan nakon Božića i otkriva nam da stvari nisu uvek onakve kakvim ih vidimo. Odličan roman napisan na neuobičajen način. Svaka preporuka!

Zoran je pokazao da je ne samo daroviti prevodilac već i pažljivi pribeleživač obične neobične svakodnevice.

Pravo osveženje, jer umeće je napraviti priču od neintrigantnosti, očuđavati neočuđavanjem i to je dragoceno u poplavi intrigama prezačinjenih hipertrofiranih proza u srpskoj savremenoj književnosti. Zoran Ž. Paunović to odlično radi u romanu Tragovi u snegu. Sa nestrpljenjem očekujem njegovu sledeću knjigu. Marko

Nisam skoro pročitala ovakvu knjigu. Oduševljenja sam!

Odličan roman! Vuče da se pročita u jednom dahu. Prosto pleni svojom jednostavnošću ali kada se bolje razmisli ništa u njoj nije jednostavno kao što na prvi pogled izgleda.

Nakon dugog niza godina i praćenja novije domaće proze, posle čitanja “Tragova u snegu” mogu reći da sam najzad naišla na nešto osvežavajuće, novo, drugačije – na nešto lepo, na zaboravljenu pristojnost, empatiju, razumevanje i kulturu, na nešto nepretenciozno a tako snažno. Jezik i stil pisanja Zorana Ž. Paunovića su orginalni, dijalozi majstorski napisani, monolozi odlični, a opet, čitajući ovaj roman često su mi na pamet padali Crnjanski i Kiš. Verujem da je to zbog emocija koje prožimaju ove priče o nama, našim susedima, ljudima znanim i neznanim koji prolaze kroz veoma bitne, čak i dramatične trenutke u svojim životima, koji menjaju njih same, ali nemaju nikakav odjek van njihovih mikrosvetova. Danima sam pod utiskom ove knjige. Iskrena preporuka.

Knjiga je predivna. Pronašla sam se u mnogim detaljima i pročitala sam je u jednom dahu. Trenutno je moja ćerka tinejdžerka čita i ne ispušta iz ruku. Jedva čekam da čujem i njene komentare, po izrazu njenog lica rekla bih da joj se dopada. Toplo je preporučujem svima, mislim da je ovo knjiga za sve generacije.

Znaci, ipak je moguce da neko i u Srbiji napise roman bez patetike, ocajnih dijaloga, melodrame, romanticne proslosti, jeftine vulgarnosti... Odlicna knjiga!

Imala sam zadovoljstvo da procitam pocetak romana, prvu pricu, jos u rukopisu, u nastajanju ovog nadasve odlicnog romana. Dopala mi se bez zadrske, topla, a bolna, urbana a ipak licna sa snaznom emocijom koja boji I ostatak romana. Roman "Tragovi u snegu" sasvim je drugacije od prethodnog "Setnjopisa" a opet, kao da je novi setnjopis unutrasnjeh sveta svakog stanovnika velikog grada. Sa zadovoljstbom sam citala svaku recenicu, nijansu koju donosi author biranim jezikom ili onim tipicnim beogradskim... Interesantno su mi I gotovo filmicne scene...
Zaista topla prepiruka, rec je o romanu kome se treba vracati.

Pre nekoliko meseci sam pročitala šetnjopis "Oko podneva" Zorana Ž. Paunovića i malo je reći da sam bila oduševljena, pa sam očekivala da je i ova nova knjiga nešto slično. Međutim, roman "Tragovi u snegu" je nešto sasvim drugačije ali je oduševljenje ponovo tu, ali drugačije vrste. Svaka rečenica mi je držala pažnju, smejala sam se ali sam i dušu isplakala dok sam je čitala i imam osećaj da ću joj se vrlo brzo vratiti. Topla preporuka, odavno nisam pročitala ovakvu knjigu.

Marija