Topla prica, podsjeca na Bakmana, preporucujem.

Milisent Karmajkl - zvana Misi - glavna je junakinja ove priče. Ali kada jednom upoznate ovu bakicu, shvatićete da ona ne živi samo na stranicama ove knjige, prosto ćete prepoznavati njene crte na licima drugih bakica u svojoj okolini. Ona je pomalo depresivna i malo više nesigurna da bi bilo kome mogla da se svidi, samoća joj je katkad nesavladiva - izgubila je supruga i deca su joj odavno otišla od kuće.

Ali, kada se Misi jednog dana onesvesti u parku, a u pomoć joj pritekne jedna, takođe, starija žena ali mnogo vedrijeg duha, a onda, preko te žene upozna jednu drugu ženu i njenog malog sina, pa još na čuvanje dobije psa i u šetnjama počne da upoznaje i druge vlasnike pasa, u njenom životu počinju dani i sati da se razdrmavaju i iz ove bakice počinje da izbija duboko skrivani potencijal.

Ovo je roman o sećanju, tajnama i uspomenama, o greškama i okajanjima grehova, o starim pismima i zaboravljenim predmetima. Ali i o novim prilikama.

Pomalo me ova priča podseća na Uvea. I sviđa mi se. I volim je. Čini mi se da nam ovakve knjige govore da nikada ne treba osuđivati ako nečiju priču ne znamo do kraja. Jednako nam mogu pokazati i da se možemo menjati dok smo živi. Uvek ima nada za nas! Divna priča!

Nakon čitanja ove knjige imala sam isti osećaj kao kada sam pročitala Uvea, poneka suza na kraju čitanja, ali bez gorkog osećaja, suza uz osmeh. Kada pročitate ovakav komentar odmah pomislite kakva patetika, ali nema toga, prava realna životna priča sa svim usponima i padovima. Ako bih morala da sumiram ovu knjigu sa samo nekoliko reči, rekla bih da je reč o prijateljstvu i moći ljudi da se spasu jedni druge. Ljubiteljima knjige ''Čovek po imenu Uve'' ovo će se sigurno dopasti.