Klasik koji se mora imati. Izuzetan prikaz dekadentne engleske aristokratije. Lord Henri, njegova žena i njegova rodbina, lepi mladić Dorijan, slikar Bazil, njihova okolina, njihovi saloni, sav taj aristokratski svet prikazan je sjajno. U centru pažnje je svakako Dorijan koji se strmoglavljuje u uživanje i tu pokušava da pronađe tajnu života. Knjiga u kojoj će uživati mnoge generacije, jer „lepota je radost za sva vremena i svojina večnosti“. Tople preporuke.

Sjajna je odluka da se u ediciji klasika nađe i ovaj roman. U ovoj pomalo gotskoj priči lepo je oslikana duhovna atmosfera viktorijanskog doba u kojoj vlada dekadencija, hedonizam i razvrat. Vajld se majstorski ovde poigrao granicama između umetnosti i života.

Fantastično ispričana priča o mladiću koji prodaje svoju dušu u zamenu za večnu mladost. Ovo je jedan od onih romana koje sam čitala u različitim periodima života i uvek mi je prijao, samo sam ga, naravno, različito shvatala i doživljavala. Opravdano je postao klasik i pozdravljam što ste rešili da se i ovaj naslov nađe u ediciji Klasika svetske književnosti.

Lepo je čuti kad neko prasne u milozvučan, magičan smeh, smeh "kao da peva drozd", naročito ako ste ga vi prouzrokovali nekim svojim komentarom, šalom, dosetkom, udeljenim komplimentom ili, pak, nekom blagom zamerkom, a lepo je i videti bezvučni osmeh u koji se zbog vaše izgovorene reči razvuku nečije usne i pokažu zube koji blistaji i izgledaju "kao bele semenke u jarkocrvenom plodu". Kada puno kasni osoba koju čekate da dođe, ukoliko je ta osoba prijatna, druželjubiva, puna pozitivne energije, dobronamerna, ako uvek popravi atmosferu kad se pojavi, onda se blago nezadovoljstvo i ljutnja brzo rasprše kad na vratima čujete prijateljski "lagani melodični glas" koji daje "šarm neiskrenom izvinjenju" zbog docnijeg časa dolaska od dogovorenog. A kad god ne čekate, ne iščekujete nekoga i kad imate na raspolaganju vreme, dobru volju i raspoloženje možete čitati knjige ili možda, zašto da ne, uzeti pero u ruke i započeti rad na nekom romanu, romanu "koji bi bio lep kao persijski tepih".

Svi smo mi pomalo Dorijan Grej.
Nakon poslednje stranice, sela sam i razmislila o tome, šta bih ja uradila da imam portret kao Dorijanov? Da mogu povremeno zaviriti u svoju dušu i videti rezultat dosadašnjeg života, da li bih nešto u svom ponašanju promenila? I, verujte, ne znam da li bih se uplašila ili obradovala od prizora svoje duše. Zamišljen sa elementima fantastike i sjajnom metaforom o prepuštanju grehovima kao vidu prodaje duše đavolu, ovaj klasik je nezaobilazno štivo i trebalo bi svako da ga pročita bar jednom u životu.

Bas mi je drago sto ste odlucili da i ovo remek-delo uvrstite u svoju zbirku "Klasika svetsle knjizevnosti"... (za koju inace imam samo reci hvale!) Ove jeseni procitala sam knjigu prvi put i ostala ocarana Vajldovim gotickim svetom. Sve do samog kraja knjiga nije propustila da me sokira, zaprepasti, ostavi bez reci. Naravno, ovo delo je obavezna lektira za svakog ljubitelja literature i, uopste, svakoga ko zeli da sebe nazove intelektualcem. Mada vec imam knjigu u drugom izdanju, bojim se da cu biti u iskusenju da kupim i ovu, kada bude izasla. :)