Delimično zasnovan na autobiografskom iskustvu, roman govori o poziciji emigranta u stranoj sredini, o razlozima za emigraciju i emotivnoj, duhovnoj i egzistencijalnoj borbi sa sobom ali i sa drugima. Dileme i krize koje preživljavaju mnogobrojni ljudi u emigraciji ne razlikuju se od sudbine nekadašnjeg ruskog kneza Rjepnina i njegove supruge Nađe, koji u godinama posle II sv. rata, jedva sastavljaju kraj sa krajem u stranom, nepoznatom i negostoljubivom Londonu. Trošni i memljivi londonski stanovi u kojima žive ruski emigranti, bračni parovi poput Rjepnina i Nađe, u tišini, seti i nemaštini, izdržavajući se od prodaje lutaka i usputnih nebitnih poslića, uz neprestani osećaj nepripadanja, izgnanosti, neuklopljenosti i neprestane strepnje, u potrazi su, ne za domom, kao što duboko veruju, već za identitetom. Ima li mesta sreći u posleratnom svetu u kome nema prijatelja, već samo poznanika i i prolaznika, u kome je, čak i u gomili, svako surovo sam? Sjajan roman!

Ako je neko mogao da živi bilo gde i nikako da se otrgne nostalgiji to je Crnjanski.Bez obzira na to koliko nam se nečiji život čini obojen,ipak je po malo iznijansiran sivom.Imajući u vidu ono što je doživeo u vidu napuštanja zemlje i nemogućnost povratka iz Londona,kroz perspektivu bračnog para emigranata u Londonu možemo videti sliku osoba koje pripadaju svuda i nigde.London je surov,nekad grub,izaziva mučninu i bol,stran i hladan,dalek i prek.Sama borba za egzistenciju bračnog para ide tome u prilog.Nađa je trag u beskraju,plamen sveće koji se trudi da pod vetrovima prkosi i osvetli budućnost.Rjepin svojim crnim mislima poput oblaka oličje je predaje i beznađa.Postao je poput broda bez kormilara koji se lomi naletima talasa i vetrova,izgubljen bez naznake pučine na vidiku.Trudeći se i dajući poslednje atome da u Londonu pronađe izgubljenu domovinu zapravo traži sebe.Ovo je roman koji prikazuje život sa različitim nijansama tuge,prikaz jedne ljušture kroz pero Miloša Crnjanskog.

U romanima Miloša Crnjanskog nema vedrih tema niti ima optimizma. Ipak, Roman o Londonu, prednjači u svemu ovome. Možda je to zbog toga što on jedini ima autobiografsku crtu. Ovo je roman beznađa jednog prinudnog emigranta. Možda ovako izgledaju dani i razmišljanja i današnjih mnogobrojnih emigranata. To me duboko potreslo! Međutim, jezik Crnjanskog i lirika koja izbija iz svake rečenice čine ovaj roman klasikom domaće književnosti.

Ovaj veličanstveni roman, nastao u sumornim emigrantskim danima autora, na svojoj aktuelnosti, nažalost nije izgubio ni danas. Naprotiv. Malo je dela koja ovako nadahnuto govore o životu u stranoj zemlji i čežnji za svojom. Borba za egzistenciju, ali još više unutrašnja emotivna i duhovna borba emigranata tema su ove pripovesti. Crnjanski je jednom rekao da je u rimsko doba izgnanstvo bilo teža kazna nego smrtna presuda jer čovek tada prestaje da bude ono što je. A on je to sigurno znao, jer je i sam bio izgnanik iz svoje zemlje i jezika.

Nije težak. Savršen je. Cijeli život sam slušala da je težak. Nije istina. Sad mi je žao što se nisam ranije upoznala s njegovom dušom. Kompleksna, prepametna, intuitivna, zarobljena, satkana od sitnih kristala, krhka...Savršen prikaz čovjeka bez kuće, koji je imao lijep život i snalaženje u neuslovima. Tranzicija duše i tijela. Borba principa, porijekla, kulture, navika, obrazovanja, mišljenja u potpuno drugačijim okolnostima i traženje svog mjesta pod suncem. Tako jaka i tanana do idealizacije napuštene zemlje, urušavanja principa, prihvatanja neprihvatljivog itd. Savršen. Oplemenio me. Hvala Crnjanskom što je postojao.