„Miloš je u gospodstvu i u besposlici malo po malo dotle doterao, da mu se sad ništa tako ne mili, kao sprdnja. Sa sprdnjom se vreme besposleno provodi, sa sprdnjom se briga razbija, sa sprdnjom se ruča i večera, sa sprdnjom se sva državna dela svršuju, sa sprdnjom se i Bogu u crkvi moli. Koji najbolje zna sa sobom i s drugim ljudma sprdnju zbijati, onaj je najsposobniji da se primi u dvor za ministra...“
Kad je na poziv kneza Miloša boravio na službi u Srbiji 1829. i 1830, Vuk Karadžić je bio svedok Miloševog despotskog vladanja i svakodnevnog izmotavanja sa njegovom okolinom i narodom koji je dolazio knezu da se požali ili zatraži pravdu. Po obavljenom poslu napustiće Beograd i u zemunskom karantinu napisati poduži tekst sa primerima Miloševe tiranije pod nazivom Osobita građa za srpsku istoriju našega vremena.
Rukopis u tradiciji tajnih spisa namenjenih za potomstvo, kao ostavštinu za buduće generacije, Vuk je zapečatio uz amanet da se ne otvara do kraja XIX veka. Zbog eksplicitnog jezika i nezgodnih pojedinosti bilo je gotovo i nezamislivo objaviti ga za piščeva života. Svojevrsna dopuna Vukovog glavnog istoriografskog dela Miloš Obrenović, knjaz Serbiji, ili građa za srpsku istoriju našega vremena (1828), ovaj spis do danas je ostao u senci drugih Vukovih dela i prvi put se objavljuje kao zasebna knjiga.
Kada učimo istoriju, učimo o globalnim dešavanjima i pokretima. Tada ne vidimo kakve su sudbine običnih, malih ljudi, niti kakva je pozadina vlasti. Zato je ova knjiga interesantna i pruža uvid u to da se vlast ne vrši uvek samo u ime naroda.
Najveci vladar u istoriji posle Milutina i Dusana ostali mu nisu ni do kolena. To sto je svuda pravio sprdacine znaci da je bio duhovit i da se okruzivao duhovitim ljudima. Danas nema duhovitih politicara.
„Kako sam opisivao slavna dela Miloša Obrenovića, potomstvo ima prava tražiti od mene opisanije i njegova moralnoga karaktera i rđavi dela...“, ovako Vuk Stefanović Karadžić počinje zapise za „Osobitu...
Vuk Stefanović Karadžić postupio je mudro kada je ostavio u amanet da se tekstovi koji su sada sakupljeni u knjigu „Tajna istorija Miloševe Srbije“ ne smeju otpečatati pre kraja 19. veka, jer i danas,...
Miloš Obrenović je u periodu od 1828-1830. godine postavio Vuka Karadžića za predsednika Zakonodatelne komisije, koja je imala zadatak da pripremi građanski zakonik za Srbiju. Nastojeći da dobije hati...
Dejan Mihailović, priređivač ove jedinstvene knjige, nastale u tradiciji tajnih spisa namenjenih za potomstvo, govori o sadržaju i kontroverzi knjige „Tajna istorija Miloševe Srbije“. Kad je na poziv ...
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.