Jedan grad, postojan, večan, predodređen da bude centar, odolevao vekovima, narodima, razaranjima. Tri prijatelja, jedan veliki vladara sa ambicijom da stvori jedinstvenu muslimansku državu, drugi pesnik, naučnik, čovek ispred svog vremena, neshvaćen i nedovoljno cenjen i treći, meni lično (a misli i Malufu) omiljeni, čovek čija će (mračna) harizma pokrenuti takav destruktivni talas koji će krojiti istoriju i odzvanjati vekovima. Šta je pokretalo svakog od ove trojice prijatelja, čija ambicija je bila veća, koliku cenu su platili i da li je bila vredna toga? Da li je najveću cenu bila spremna da plati čuvena Kineskinja?
Epska priča o velikim ljudima, a koje običnom čoveku niko ne zna tako dobro da približi kao Maluf.

"Putnici danas suviše žure, hitaju da stignu, da stignu po svaku cenu, ali ne stiže se samo na kraj puta. Sa svakim delom puta stiže se nekuda, sa svakim korakom može se otkriti po jedno skriveno lice naše planete, dovoljno je gledatii, želeti, verovati, voleti." Od cele priče, prelepih opisa, kako ljudi, tako i njihovih tvorevina, morala sam da izdvojim ovih par rečenica koje sam odmah prepoznala kao suštinu života. Tako je - gledati, želeti, verovati i voleti na svakom delu puta i uvek se nekuda stiže. Ne treba se plašiti budućnosti, ni šta nas čeka ako ne isplaniramo sve do u detalje. Dakle, Samarkand je mnogo više od priče. Kao što znamo, Maluf je majstor i sve uspeva da produbi na nekoliko nivoa. Uvek tera na razmišljanje, analiziranje i filozofiranje, a pri tome drži pažnju sve vreme. A i nešto me u njegovom načinu pripovedanja podseća na Andrićev, što mi dodatno ulepšava čitanje!

Sjajna knjiga. Prosto i jednostavno sjajna. Nije to neka posebna priča od koje ćeš izgubiti dah, ili plakati kao kiša što je bio slučaj sa "Katarinom" od A.Seton. Nije to melanholična priča i jedan prost ljudski život. Ja nisam čak ni znala da su ličnosti u stvari nekad postojale. Zaista, nisam znala ni da postoji Samarkand. Nisam ni čitala o Hajamu. Nisam poznavala njegove katrene. Lijepo je upoznati makar djeliće drugog svijeta, Strah i teror, i ljubav, i gubitak, borbu i snagu, istrajnost i nepokolebljivu hrabrost. Sve to u jednoj knjizi. Nije to ona dosadna priča o jednom gradu i njegovoj istoriji. Poželiš da ga nekad posjetiš, da ga upoznaš malo bolje, Priča o Orijentu i nepoznanicama, o tome kako je lako izgubiti ljubav, kako se lako vezati... Priča o borbi za ideale, za slobodu, za demokratiju. Toliko vijekova u jednoj knjizi. Ljudi prolaze, vremena se mijenjaju, al gradovi nekako uvijek tu ostaju na jednom mjestu, odolijevaju vremenu, nadograđuju se, kao kad lego kockice slaže

Priča o gradu punom tajnovitosti i straha. Svaku promenu su pratili pokolji, pljačke, patnje, gubici. Priča o tri čoveka, toliko različita, koji su živeli u njemu i koje je u jednom času vezivalo prijateljstvo. Omar Hajam je bio pesnik i filozof, pisao je o ljudima koje je poznavao, o događajima koje je video, posmatrao je svet i hvatao lepotu trenutka, Nizam el Molk je želeo da vlada tim svetom stvarajući veliku muslimansku državu, a Hasan Sabah je želeo da taj svet drži u strahu pa je osnovao red asasina. Džingis kan je bezobzirno razorio Samarkand, trojice prijatelja odavno više nema, preživeli su samo prelepi, vanvremenski stihovi Omara Hajama...Grad je kasnije obnovljen. Opstao je narod koji živi u prošlosti jer strahuje da mu u sadašnjosti ništa ne pripada. Danas, kad mnogi žive između Istoka i Zapada, primećuju da su oba ta sveta prepuna obećanja ali i razočaranja...Prekrasan roman o istoriji i umetnosti jednog naroda, o lepoti življenja u jednom gradu u neko davno vreme...

Ne znam šta da kažem! Ovo je remek-djelo! Oduševljena sam ovim romanom. Govori o Perziji (sadašnji Iran), od antičkih vremena pa do početka dvadesetog vijeka Ono što mi se nije svidjelo je, mogla sam očekivati kako će roman teći. No, i dalje je bio uzbudljiv i zanimljiv. Zapisano je na francuskom- usput on je arapski autor i prevedeno na ostale jezike. Toplo preporučujem.