Obiman i raznovrstan književni opus Borislava Pekića stoji uspravno sa najvećim delima srpske književnosti, njegova dela izražavaju svest i duh savremenog doba i govore o krizi savremene civilizacije koja je istrošila sve svoje potencijale i zagazila duboko u tamu koja je vuče na dno. Pekićeva 1999 govori o postojanju pet čovečanstava, u svakom od njih živi Arno - Androidski Robot sa planete Arnos, o Zlatnom kraju koji prolazi kroz čitavo delo i koji je prikazan kao stari pašnjak koji su obrstili zečevi i izrovale krtice, a sama činjenica da je pašnjak izrovan i obršten govori o postojanju živih bića na njemu pa samim tim predstavlja oazu mira, slobode i nade za androide. Ali ono što najviše smeta androidima jeste priroda koja je nepredvidiva, divlja, razuzdana i uvek živi spontani život pa zato postaje teško kontrolisati je. Autor želi da vrati čoveka čistoj i neiskvarenoj prirodi u nadi da će čovek samog sebe oplemeniti i doneti ozdravljenje civilizaciji. U prvom Pekićevom čovečanstvu, godina je 1999. a roboti teže da pretvore sve što je pravo u veštačko i istrebe i unište svaki vid prirode. Arno, usamljen u svetu u kome živi ne nalazi nikoga sa kime bi podelio svoju prazninu, pa mu jedina uteha preostaje pašnjak u kome pronalazi nešto sebi blisko, slično. Malo, crno stvorenje sa rutavom glavom, bez očiju i ušiju, sa njuškom poput debele usne postaje biće sa kojim Arno oseća bliskost i srodnost iako je reč samo o krtici. Krtica saopštava Arnu da će se povući duboko u zemlju zajedno sa drugim krticama jer oseća da na površini zemlje više nije moguće živeti pošteno i časno kako se sam čovek postarao da uništi sve što je dobro i čovečno. Krtica želi da povede Arna sa sobom u zemlju i da ga na taj način skloni od duhovnog sivila u kome Arno živi. Sam odlazak u zemlju ne znači smrt, već nudi jedan novi život, obnovu, isceljenje i povratak onim pravim humanističkim idealima kao što su istina, pravda, nesebičnost i požrtvovanje. Ipak, Arno svojom slobodnom voljom želi da nastavi život u simbiozi sa drugim veštačkim formama, jer shvata da mu je tu i mesto i da na zemlji treba da se suoči sa svim novim što dolazi. Opisujući na ovaj način društvo veštačkih ljudi, Pekić nam u stvari govori da je upravo takav svet u kome živimo. Oslanjajući se na androide, Pekić ukazuje na ozbiljan problem koji postoji u zapadnoj savremenoj civilizaciji koja je opsednuta pogrešnim vrednostima. Opsednutost materijalnim bogatstvom, želja za dominacijom, borba za vlašću i težnja da uvek budemo iznad drugog je ono što je čovek kroz istoriju sam izabrao umesto da teži duhovnom skladu i mirnom životu sa svima onima oko sebe. Pekić nama ostavlja da odlučimo u šta ćemo verovati: da li u kataklizmu ili u obnovu i isceljenje? Samim tim Pekić i ostavlja izbor na nama: ili ćemo nastaviti sa samouništenjem ili ćemo se trgnuti i učiniti nešto pre nego što zaista bude kasno. Fantastičan roman, osvešćujuća, čarobna pisana reč nezaboravnog autora Borislava Pekića.

(уместо коментара, истинити дијалог) - Шта ти се десило? - Што? - Поглед ти је другачији. - Десио ми се Пекић. - ? - Прочитао његову 1999. - ? - Подсетио ме је шта је неизвесност. Вратио ме је животу.

Priče o suprotnostima. Gluposti i mudrosti. Rađanju i Smrti. Kraju i početku. Smeštene u svet u kome vreme ne znači ništa,a istorija se brzo zaboravlja. Ili je možda to naš svet? Zaista delo velikog umetnika koje se ne sme propustiti.

Ovu knjigu sam pročitao pre dve godine i dan danas, još me drži taj utisak posle čitanja. Ovo je nešto neverovatno. Ne znam šta bih pre pohvalio, da li ideje kojih ima bezbroj, da li scene koje nateraju da se zamislite i zapitate... Knjiga možda jeste posvećena Orvelovoj 1984, ali iskreno, meni je mnogo bolja od tog remek dela. Ovo je nešto što se jednostavno mora pročitati