„Tamna materija je sjajna i zastrašujuća... poput divlje zveri koja vas ščepa za vrat.“ The Times
Šta je ovo?
Šta hoće?
Zašto je besno na mene?
Januar 1937.
Oblaci rata gomilaju se nad Londonom, teškim od magle. Dvadesetosmogodišnji Džek je siromašan, usamljen i očajnički priželjkuje promenu u životu. Kada mu ponude mesto radio-operatera u ekspediciji na Arktik, on je oberučke prihvata.
Putnici isplovljavaju brodom iz Norveške u dobrom raspoloženju: petorica muškaraca i osam haskija prelaze Barencovo more pod svetlošću ponoćnog sunca. Konačno pristižu u daleki, nenaseljeni zaliv gde će logorovati narednih godinu dana: Gruhuken.
Ipak, arktičko leto je kratko. Dok se noć vraća i ponovo uzima zemlju pod svoje, Džek oseća kako mu se prikrada nekakva nelagodnost. Jedan po jedan, njegovi sadruzi primorani su da odu odatle. On se nalazi pred turobnim izborom: ostati ili otići.
Uskoro će videti i poslednji zračak sunca, a potom će polarna noć prekriti logor mesecima tame. Džek će stići do tačke s koje povratka nema – kada se more smrzne i beg postane nemoguć.
A Gruhuken nije nenastanjen.
Džek nije sam.
Nešto hodi tamom.
„Poslednji ispit koji priča o duhovima treba da položi kako bi dokazala svoju valjanost jeste da vas uhvati panika dok je u ponoć čitate u krevetu; kada sam stigla do dve trećine knjige, shvatila sam da se odjednom plašim da pogledam kroz prozor – dakle, ovaj bih roman nazvala uspešnim.“
Ema Džon, Observer
Evo jednog sjajnog horora.Radnja romana se dešava daleke 1937-e godine na Arktiku u jednom nenaseljenom zalivu pod imenom Gruhuken.Knjiga je zaista upečatljivo impresivna,sjajna sa prelepim opisima prirode Arktika i okruženja gde je dugotrajni sneg i led.Glavni lik je dvadesetosmogodišnji Englez Džek siromašan i usamljen.On je jako usamljen i očajnički želi promene u svom životu te se odlučuje,oberučke prihvata ponuđeno mesto radio operatera u ekspediciji na Arktiku i pustolovina počinje.S obzirom da je arktičko leto kratko na pomolu su duže noći i kraći dani.Noć se lagano prikrada i uzima svoj željeni očekivani danak.Džek oseća prisustvo neke nedefinisane tamne materije,zla koje samo hoda i seje strah.Njegovi drugovi iz raznoraznih razloga odlaze jedan za drugim i na kraju Džek ostaje sam.U njegovom životu nastaje velika dilema otići ili ostati a to podrazumeva biti dovoljno hrabar i izboriti se sa vrebajućim zlom.Hrabri Džek ostaje i uspeva da preživi najstrašnije momente...
Dnevničke zabeleške usamljenog istraživača na Špicbergu dovode vas do "Onog što hodi kroz mrak".
Tamna materija je vrlo dobra materija za ljubitelje strave. Nije sam vrhunac tog žanra ali se više nećete osećati tako komotno kad padne mrak. Naročito ako ste pored mora.
Prva polovina knjige je pustolovina, avantura, sa tek ponekim nagoveštajem da bi priča mogla da se pretvori u nešto strašnije. U drugoj polovini knjige dešava se upravo to - priča se pretvara u horor. Potpuni mrak iz kojeg vreba zao duh. A Džek je jedino prisutno ljudsko biće tamo... Veoma upečatljivi opisi, kao da si prisutan tamo, na mestu događaja. Sinoć sam završila sa čitanjem knjige, skoro da nisam ni spavala i ne mogu da prestanem da razmišljam...toliko ostavlja snažan utisak... Salno imaš utisak da i oko tebe nešto vreba... Plašim se i noći koja dolazi...
Knjigu sam procitao u jednom dahu, zaista imam samo reci hvale na njen racun !Sjajni opisi trenutnih situacija u kojima se glavni junak nalazio, pa samim tim na trenutak i sami pomislite da ste glavni junak vi i da se sve ovo zapravo desava vama ! :)
U prvoj polovini knjige zapitacete se da li ste sigurni da citate horor, pre je avantura koju pratimo iz Dzekovog dnevnika. U drugom delu pocinje, pak, da se oseca prisustvo zlog duha, tamne materije, nistavila ili kako god hocete to da nazovete. Drugacije je citati roman o zivom coveku koji ubija, nego roman o mrtvoj osobi koja cini sve i svasta da odbrani svoj posed. Divim se Dzeku koji je toliko vremena uspeo da prezivi sam na Gruhukenu i da ostane normalan. Izvanredni opisi prijateljstva izmedju coveka i psa. Moram priznati da mi je laknulo kada sam na kraju knjige pocitala autorkinu zabelesku da Gruhuken ne postoji. Drago mi je sto je roman kratak jer ne prija citati toliko o pritajenom zlu koje vreba na stranicama knjige i preti da vas uvuce u tamnu materiju o kojoj pisac govori. Ovo je prava knjiga za sve ljubitelje horora!
Knjiga je predobra. Opisi su zastrašujući! Teraju te da se na trenutke okreneš oko sebe i uveriš se da te neko ne vreba! Knjiga oduzima dah! Za svaku je preporuku. Knjiga koja može da se čita po više puta, a da ne dosadi.
Ja evo da ne procitah prethodni komentar, potpuno bih prenebegla taj momenat homoseksualne ljubavi, koja i ne mora tako da se vidi...jedan covek drugom rekao `volim te`...
knjiga je pravi pravcati horor, brzo se cita, tek nekoliko dana nakon citanja je pocela da me hvata jeza od nje...
Нећу околишати - књига која ће на крају згрозити просечног српског читаоца који има предрасуде према истополним односима. Тога нема током целе књиге, а онда писац баца помало непотребну табу бомбу на читаоца. Ово што сам рекао нема никакве везе са самом радњом, чисто да не брину они који ће купити књигу да сам покварио радњу. Али да, главни јунак је хомосексуалац - па коме не смета, нека ужива у, морам признати, поприлично страшној књизи.
Iako je Ema Džon izjavila da se plašila pogledati kroz prozor tokom čitanja knjige - ja sam tek osjetila blagu jezu. Međutim, nakon 7 dana, pošto sam završila sa čitanjem knjige, primjetila sam da se plašim mraka, iako prije nisam. Kad bi se makar na trenutak našla u mraku, panično bi tražila prekidač da upalim svjetlo.
Citiraću Emu:,,Dakle, ovaj bih roman nazvala uspešnim.''
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.