Proslavljeni roman švajcarskog pisca Maksa Friša Homo Faber usredsređuje se na dramatičan pokušaj lika okarakterisanog kao homo faber (na latinskom – čovek kovač svoje sudbine) da protekle događaje shvati i objasni na osnovu uloge pomoću koje je izgradio svoj odnos prema svetu: čovek delatnik može sam da upravlja svojim životom. Opredeljenje za tehniku, na profesionalnom planu, i za samački život, na privatnom, značilo je za Valtera Fabera zatvaranje u okvire sistema koji mu je stvarao osećaj da gospodari sobom i nudio ne samo pouzdan zaklon u odnosu na stihijnost sadašnjosti, već i izvesne garancije za budućnost. No mada je izabrana uloga delovala bezbedno, njena slaba strana, o kojoj nije vodio računa, bila je prošlost...

Kroz susret sa mladom Sabet glavni junak se zapravo suočava sa svojom prošlošću koju je nastojao da apstrahuje. Na širem planu romana, to je susret sveta tehnike i slepog poverenja u činjenice – sa mitskim i sudbinskim. Ishod tog susreta, između ostalog, već i izboru imena i prezimena glavnog junaka daje ironijski prizvuk...

Otkako je objavljen 1957. godine, ovaj već klasični roman štampan je u preko 4 miliona primeraka i preveden na 25 jezika, a kod nas je u vrsnom prevodu Olge Trebičnik doživeo tri izdanja od 1962. godine. U zemljama nemačkog govornog područja Homo Faber je decenijama nezaobilazna školska lektira.