Divna, divna knjiga. Baš kao što kaže prethodni komntar, knjiga koja me je naterala da čvrsto zagrlim svoju malu kćerku. Duboko potresno i očaravajuće, šteta je ne pročitati ovakvu knjigu!

Činjenice o Drugom svetskom ratu su nam dostupne u školskim udžbenicima, analima, a u novije vreme i putem interneta. Ono što nigde nećemo naći su iskrene ljudske priče. Ova knjiga je upravo to: ljudska priča. Zna se koliko je dana trajala opsada Lenjingrada, ali ovde možemo pročitati koliko malo ili nimalo je bilo dostupno za pojesti, kako su knjige i nameštaj postali dragoceni ogrev i na šta su ljudi bili spremni da sačuvaju goli život. Potresan opis mraka civilizacije i najsurovije zime, kniga je iskreno svedočanstvo o patnji, ispitu ljubavi u svakom njenom obliku i tome koliko tek kada dodirnemo samo dno shvatimo koliko malo nam je potrebno za sreću. Helen Danmor je uspela da napiše knjigu koja je dirljiva i potresna, ali u isto vreme i pouzdan svedok nemilih prošlih događaja. Nakon stranica mraka ispunjenih pričom o ljudskoj borbi i stradanjima, sveukupan utisak je da sve žrtve nisu bilu uzaludne, kao ni nada u bolje sutra koja ih je i vodila kroz sve nedaće. Sve u svemu, knjiga je za svaku preporuku kao svedočenje o prošlosti i podsetnik za budućnost.

Knjiga koja me je duboko potresla, navela da razmisljam o nakim najbanalnijim stvarima koje imamo i ne primecujuci, i o tome koliko strasna i jeziva moze biti apsolutna glad, zima i rat. Knjiga o opsadi Petrovgrada tokom II S.R. koja me navela na suze i da cvrsto, cvrsto zagrlim svoju malu kcerku.