Laguna - Kolumna - Žene su kao knjige - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Žene su kao knjige

23.01.2012.
Žene su kao knjige, govorila je moja baka, s nekom posebnom setom na licu. Svaka žena je kao knjiga u nekoj biblioteci ili knjižari. Voli da bude primećena i pročitana, a da ipak, nekako, ostane večita tajna. Da je čitalac nikad ne ispušta iz ruke i da joj se svaki put, nanovo, vraća i divi.

Ali daleko su želje od stvarnosti. Neke knjige nikada niko ne uzme sa police, iako one godinama strpljivo i tužno čekaju da ih neko bar primeti. A, desi se često i da neke knjige budu uzete i pročitane, ali ih onda, kao nezanimljive ili dosadne, odbace, negde zature ili jednostavno vrate na policu, pa ih odatle često više nikada niko ne uzme. Ne dotakne ih čak ni prašinu sa njih da obriše. Tužna li je takva sudbina, ne dao je Bog nikome, jadikovala bi nana.

Ima i knjiga koje su jako lepo napisane, ali ih nikad niko ne pročita, a neke stradaju baš zato što su čitane. Poneka i zato što je pročitana. Pa, gde je tu pravda? Kako god okreneš, ne valja!

Neke knjige su i pohabane, ako su kroz mnogo ruku prošle. Neke od tih pohabanih, da čudo bude veće, i dalje uzimaju, da provere šta je to u njima što je nebrojeno mnogo čitalaca nateralo da ih uzmu u ruke. Kakva je njihova tajna, Bog će ga znati? Ili jednostavno, ako su bile dobre drugima, biće i nama – i tako ljudi razmišljaju, mada takve knjige retko uzimaju da zauvek budu njihove. Uzmu ih samo onako, da prelistaju, da probaju, da se ne kaže da nisu informisani.

Svi ipak vole novo, neotvoreno. Zato, polovne knjige, retko ko zadrži. Obično ih brže-bolje vrati na prašnjave police biblioteke. A, neke od tih starih, pohabanih knjiga - odjednom prestane bilo ko da uzima. I one se onda dave u prašini večnog iščekivanja, daleko bilo.

Ali, nagore je onim neotvorenim, nedodirnutim knjigama, koje nikada niko, iz nekog neznanog razloga, niti uzme sa police, niti otvori. Neretko ih niko ni pogledom ne okrzne, a kamo li dodirne. Kao da će umreti ako ih makar i pipne. Meni je takvih nepročitanih i neotvorenih, nezapaženih i nedodirnutih knjiga najžalije. Njihovo čekanje postaje večnost i tako nestanu u nekom trenutku, kao da ih nikada nije ni bilo. Grdne li sudbine, brisala je oči moja baka.

Mada, strašno je i onim knjigama koje uzme pogrešni čitalac, pa ih nikada ne razume, kolko god da ih je čitao. Neshvaćene, u bolu što ih niko ne razume, rado bi se same vratile na policu, ali problem knjige je što ih uvek nečija tuđa ruka i uzima i vraća, kad mu se i kako mu se prohte. Pa, možda je ponovo uzme i ponovo vrati, opet kako mu se prohte. A one nemoćne, zavisne od volje čitaoca.

Nije lako ni knjigama, koje zovemo bajke. Najpre ih svi hoće, a onda postaju smešne. Uvek me je spopadao strah da ne postanem knjiga – bajka (tu se nana redovno pomerala s mesta). Pa, da mi više niko ne veruje i da mi se smeju iza leđa, kako sam naivna i prevaziđena. Mada, nije baš prijatno biti ni enciklopedija. Uzmu te samo kad im nešto treba. I tako svaki put. Baš ih briga za celu tebe, svako uzme samo ono što mu treba u tom trenutku. Samo delić. Jer, niko ne sedne da pročita celu enciklopediju. I svako te gleda u delovima, a gotovo nikad niko ne posegne za celinom. I, neke delove nikad ne pročita. Niti mu trebaju. Pa, ljutila se ti il ne ljutila. Njemu je svejedno. On tera po svome.

Ima i onih koji uživaju u mirisu neotvorenih knjiga, tek izloženih. Jedan je tako samo mirisao jednu knjigu, dajući joj lažnu nadu da će je uzeti i ona je utrunula, osušila se u izlogu, sve se jadna nadajući. E, koliko takvih knjiga ima – ni broja im se ne zna…

Retki su oni koji uzmu jednu knjigu, pa im celog života stoji kraj uzglavlja, ili je svuda sa sobom nose. To samo ako je knjiga Biblija, ili neka slična, mada takvih nema mnogo. Ni knjiga, ni čitalaca.

A, i čitaoci su se izbezobrazili. Sve više se bacaju na ovaj đavolji internet, pa im knjige i ne trebaju. Zato knjige danas sve više samuju na policama, tužno se nadajući da će ih nečija ruka dodirnuti i otvoriti. Da i one postanu nečija pročitana tajna.

Neke knjige su lake, pa im se ljudi podsmevaju, sprdaju se sa njima, a neke su suviše teške, pa im niko ne prilazi. Neke su posebne i odmah skrenu pažnju na sebe, a neke su iste kao i druge, kao preslikane i prepisane, pa koju god uzmeš, kao da si sve slične pročitao.

Vole ljudi vedre knjige. Vole i radosne. One koje ulivaju optimizam. A, poneki, ima ih i takvih, vole one namrgođene i nerazumljive knjige. Mada, više se prave da ih čitaju, ali im brzo dosadi da se foliraju, i da stvaraju iluziju da im je lepo. Pa, niko normalan ne voli dosadno i suvoparno.

Retko ko voli debele knjige, mada ima i takvih, nije da nema. Ima i čitaoca koji im se iskreno dive, ali debele knjige, kako god dobre da su, danas nisu u modi. Samo one tanke, jer danas svi nekud žure, pa je za čitanje sve manje vremena ostalo.

Danas ima svakojakih knjiga. Samo nas mašta ograničava da zamislimo šta sve postoji. Ali, jedno je ostalo isto otkad je sveta i veka. Čitalac bira knjigu – a ne knjiga čitaoca. Zato, treba nešto osmisliti da i knjiga bira čitaoca. Da ona kaže: „Ja hoću tebe“, a ne samo da čeka da se neko na nju smiluje. Ili da je preporuči. I još, ko zna kakav čitalac da joj dopadne. Zamisli da joj, ne daj Bože, dopadne onaj koji uopšte i ne čita. Onaj koji samo razgleda, kao da je slikovnica u pitanju, a ne knjiga s dušom.

Ta gorka sudbina se, kako znamo i umemo, mora promeniti. Mora knjiga dobiti pravo da sama izabere svoga čitaoca. I tačka! Sve drugo je nepravda.
27.01.2012.
Nina Markovic, Italija
Vrlo kreativna prica za prohladno, zimsko jutro u vecnom gradu u kojem su knjige i dalje jako popularne u svim oblicima. To se najbolje moze opaziti u popodnevnim casovima kada se Rimljani vracaju sa posla svojim kucama. Knjige se prepricavaju, ponekad i podele, ali u svakom pogledu gutaju 's nogu', i onda se vrlo brzo prelazi na drugu, trecu i petu. Mada se ponekad ipak vrati na onu prvu, ili na opciju C, sto je knjiga koja je uvek tu, u cosku, kada i ako ikada bude zatrebala da utesi ili oraspolozi. Povrsnost je najveca odlika modernog coveka, a u tome su nase zapadne komsije veoma slicne prosecnom citaocu sa Balkana.
Srecom, sa modernim dobom drugacije opcije su umnogome pospesile rasprostranjenost i pristum razlicitim zanrovima sirom sveta kao i pospesile dizajn. Knjige su sve manje zavisne od lokalnih distrubutera. Sistem e-Booka kao i povezanosti sa kolegama u inostranstvu je napravio to da knjiga nije vezana za vreme, mesto i prostor. Ukoliko kupaca nema u gradu odakle je, knjiga se cesto moze naruciti i iz najudaljenijih krajeva sveta, gde ce je potencijalni obozavalac gledati kao svoje najvece blago. Ali ona ce i sama naci svoje mesto na dalekoj polici, jer kada se nesto naruci i dobije iz daleka, nekako se uvek malo vise ceni.
Takodje, ukoliko ikada postane suvisna sadasnjem citaocu, ona se uvek moze naci u prodavnici antikviteta te ce je neko jednoga dana tamo i opaziti i uloziti mnogo da ona postane njegova. Dok se to ne desi, ona ce uzivati u drustvu drugih retkih dragulja, ciju cenu ipak najbolje znaju strucnjaci. Povrsni kupci zato nikada i ne prilaze prodavnicama antikviteta, jedni ih se plase dok ih se drugi stide, tj. svog ne znanja o dragocenosti antikviteta. Vest je ta da ni oni sami ne znaju zasto su takvi. Verovatno je to stvar kulture, i licnih vrednosti, koje se mogu izgraditi ali nikad uliti u one koji su vecito u zurbi, mnogi od njih nezadovoljni svojim odlukama, i pritom nesrecni, iako mozda imaju koju od onih retkih knjiga za koje bi bilo bolje da su u antikvarnici. Sve je danas stvar razumevanja, i svesti o onome sa cim smo okruzeni.
Tako da dragi obozavaoci knjiga, a i vi izdavaci, ukoliko imate vredne knjige, ako ih ne citate ili upotrebljavate posaljite ih dalje. Neki citaoci ce ih veoma ceniti! One se i ovako mogu same izmigoljiti, preko Interneta, ili ce ih neki radoznali posetilac poneti jednog dana sa sobom da ih 'pozajmi' ili zadrzi za sebe. Ipak je svaka knjiga licni dozivljaj citaoca, a oni sami biraju (putem svoje osvescenosti, kulture i vrednosti) ono sta im najvise prija. A posle, mnogi, ironicno, 'krive' knjigu i izdavaca za svoj sopstveni izbor !!!
25.01.2012.
Batrić Milićević
Svaka žena je kao knjiga u nekoj biblioteci ili knjižari. Voli da bude primećena i pročitana, a da ipak, nekako, ostane večita tajna. Da je čitalac nikad ne ispušta iz ruke i da joj se svaki put, nanovo, vraća i divi... Zamisli da joj, ne daj Bože, dopadne onaj koji uopšte i ne čita. Onaj koji samo razgleda, kao da je slikovnica u pitanju, a ne knjiga s dušom... Kako samo DIVNO REČENO! Svaka čast!... Ovo me podsetilo na prof.J.Toševskog kojeg sam čitao ovih dana: ... Žene, uglavnom, rade po svaku cenu ono što su naumile ne misleći na posledice, (ili ako ćemo po Njegošu: ... stotinu će promjeniti vjera, da učini što joj srcu trago),što je takođe zamka prirode da bi se poboljšalo razmnožavanje, kako kaže Toševski. Međutim, ima ljubomornih nitkova koji mogu da naude ženi. Paradoksalno, žene vole kada su muškarci malo ljubomorni i na to ih čak podstiču... ŽENE ĆE UVEK PORICATI ONO ŠTO IM NE IDE NA RUKU, sve dok se ne prilagode i počnu da ispoljavaju svoj uticaj na muškarca. TO JE NAREDBA PRIRODE. Sve što ne mogu da stave u svoju funkciju, ili im ne ide na ruku, žene odbacuju do trenutka kada ne mogu da kontrolišu situaciju. KADA VIŠE NE MOGU DA SE ODUPRU, ONE SE ZALjUBLjUJU, i to je prirodna i normalna pojava u našoj vrsti. ( a žena je NOSILAC VRSTE zbog svog morfopsihološkog modela i psihoseksualne manipulacije žene kao prirodne pojave… što opisuje prof. Toševski) Ako muškarac ume da načini privid kontrole ili je sposoban da kontroliše, žena postaje zainteresovana... Ovo bi bio moj doprinos u RAZUMEVANJU ŽENA sa stanovišta nauke tj. Neuroseksologije prof.J.Toševskog. Pozdravljam svog velikog prijatelja (još iz studentskih ’90-ih„Terazijskih“ dana) Žarka… Vidimo se negde, kod kuma… a u petak na Savindan sam poslovno u Beogradu a trebam kupiti i knjigu „Krugovi moći“ koju imam nameru za sledeću, čitati… Poz. Kum, iz B. Koviljače. a sada odoh na svoju fotelju da čituckam jednog drugog, takođe VELIKOG Žarka i „umirem“ uz DOORS-e.
23.01.2012.
Željka Ćosić
...A TI SI NA BAKU "POVUKAO" GEN "MUDRICE" ;-) OD MALENA! POZDRAV I SVE NAJBOLJE !
Ostale kolumne autoraPogledajte sve
žene su kao knjige laguna knjige Žene su kao knjige
23.01.2012.
Žene su kao knjige, govorila je moja baka, s nekom posebnom setom na licu. Svaka žena je kao knjiga u nekoj biblioteci ili knjižari. Voli da bude primećena i pročitana, a da ipak, nekako, ostane...više
više
supermene udaj se za mene laguna knjige Supermene – udaj se za mene
14.10.2011.
U bliskoj budućnosti planetu Zemlju naseljavaće muškarci i supermeni, koji će živeti u skladnim heteroseksualnim vezama, pod uslovom da supermeni to žele. Muškarci će biti, manje više slični...više
više
nemoj da ćutiš, nemoj da trpiš  laguna knjige Nemoj da ćutiš, nemoj da trpiš
11.05.2011.
                Živimo u društvu koje je kao svoju narodnu „mudrost“ izrodilo poslovicu: „Ćuti i trpi“. Upravo ta perverzna društvena naredba postala je temelj svakojakog zla:...više
više
Knjige autora
Najnovije kolumnePogledajte sve
knjige koje postaju filmovi laguna knjige Knjige koje postaju filmovi
22.08.2023.
Biti pisac iziskuje obilnu i neograničenu maštu. Svet koji pisac stvara je slobodan, pun imaginacije i često se graniči sa ludilom. Protagonistkinja romana „Buka“ stvara upravo jedan ovakav...više
više
tuga veća od sveta i svemira laguna knjige Tuga veća od sveta i svemira
09.05.2023.
Prvo bude ona plava crta, plava kao duboko more, crta u ekrančiću i pasulj u stomaku. Taj pasulj prikačen za tebe i još uvek ravan stomak, i neverovanje da je stanje drugo, sasvim drugo. Onda rastu...više
više
kraj zmajeva neispričani prolog bajke nad bajkama  laguna knjige Kraj zmajeva: Neispričani prolog „Bajke nad bajkama“
27.12.2022.
Kao praznični dar čitaocima, poželeo sam da konačno objavim i ovaj neispričani prolog trilogije Bajka nad bajkama. Sve se dešava dugo pre događaja opisanih u pripovesti koju ste čitali ili ćete...više
više
u vrhovima top lista laguna knjige U vrhovima top-lista
19.08.2022.
U subotu se navršava godinu dana od izlaska objedinjenog izdanja „Bajke nad bajkama“, štampanog ćirilicom, sa tvrdim koricama i mapom u boji. Veći deo tog vremena knjiga je provela na...više
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.