Goran Skrobonja i Oto Oltvanji na zagrebačkom „Interliberu“ govorili o sprezi književne fantastike i rok muzike

Ovogodišnji međunarodni sajam knjiga u Zagrebu „Interliber“ protekao je u znaku predstavljanja književnih scena Srbije i Ukrajine. Zahvaljujući programu „Srbija u fokusu“ koji se održao u Paviljonu 7, hrvatski ljubitelji književnosti bili su u prilici da dođu do nekog od preko 1.200 naslova iz ponude 40-ak srpskih izdavačkih kuća.



Pored prodajnog segmenta, program „Srbija u fokusu“ obeležio je i niz razgovora o domaćoj književnoj sceni i kretanjima u savremenom izdavaštvu. Želja organizatora bila je da se kroz predavanja, promocije i diskusije podstakne mobilnost autora, urednika, naučnika, prevodilaca i ključnih kulturnih aktivista, kako bi se načinili bitni preduslovi za razvoj dalje saradnje razmenom znanja, razvojem interkulturnog dijaloga i umrežavanjem.

Jedna od osam tribina programa „Srbija u fokusu“ bila je posvećena preplitanju rok muzike i književne fantastike. A o datoj temi govorila su dva Lagunina autora, bardovi srpske fantastike i vrsni poznavaoci rokenrol muzike, Goran Skrobonja i Oto Oltvanji. Tribinu je vodio urednik sajta za promociju fantastične književnosti art-anima.com Dragoljub Igrošanac.

Skrobonja i Oltvanji su se u razgovoru dotakli brojnih tema. Bilo je reči o književnoj fantastici kao inspiraciji pesama kultnih bendova, uticaju rok muzike na najpoznatije pisce, o međusobnim posvetama savremenih pisaca i rok muzičara, a poseban segment razgovora bio je posvećen temi prisustva muzike u delima dvojice beogradskih pisaca kao i značaja i značenja muzičkih referenci koje oni u svojim delima ostavljaju.

„Žanrovska književnost kojom se bavimo i popularna muzika koju volimo nisu stvari koje možemo razdvojiti“, rekao je Skrobonja na početku razgovora. „Mislim da pisci, koji su i meni i Otu na neki način bili uzori, pripadaju generaciji koja je rasla uz rokenrol, muziku koja je bila deo njihovog životnog pogleda.“

Oto Oltvanji je istakao da je veza između muzike i književne fantastike dvosmerna:

„Posebno oduševljenje doživljavate kada shvatite da neki od vaših omiljenih pisaca slušaju neke od vaših omiljenih muzičara, ili obrnuto. Jedan takav trenutak se desio tokom 90-ih kada sam počeo da se formiram kao pisac i objavljujem svoje prve kratke priče i otkrio da je u tom trenutku jedan od mojih najomiljenijih pisaca Piter Straub poslužio kao inspiracija za čak dve ili tri pesme Nika Kejva, koga sam u tom trenutku mnogo slušao“, rekao je Oltvanji.

Mnoge priče iz Oltvanjijeve rane i srednje faze stvaralaštva bile su direktno inspirisane rok pesmama, što on ne krije:

„Nekako mi je bilo prirodno dok sam odrastao i upijao popularnu kulturu koju sam posmatrao delom jedne celine da uzmem inspiraciju iz pesme i da to bude motiv u priči, i da to bude naslov priče, i da to bude nešto što će biti važno junacima. Tako se desilo da mi je prva objavljena priča Umirući leptir dobila naslov po slavnoj pesmi ’Butterfly’ nemačke grupe Can; moja druga priča je za glavnog junaka imala pevača jedne slavne američke alternativne grupe iz 90-ih, i tako dalje“, rekao je Oltvanji uz napomenu da u svojim pričama nikada nije želeo da promoviše svoj muzički ukus, ukoliko to nije bilo važno za samu priču.

O muzici u svojim delima dosta toga imao je da kaže i Goran Skrobonja.

„U jednoj od mojih ranijih pripovedaka No place Like Home kao motiv se javlja stih iz pesme Bijelog dugmeta ‘Nikad se neću vratiti u svoj rodni grad’. U ’Nakotu’ se spominje Springstin. Volim da ostavljam neku vrstu uskršnjih jaja u svojim tekstovima tako da oni koji prate i poznaju opuse rokenrol bendova, koje ja volim, mogu da pronađu tu referencu i da je prepoznaju iako ona možda nema direktne veze sa samom radnjom“, rekao je Skrobonja.

Deo razgovora bio je posvećen i bendu Rubber Soul Project koji je Goran Skrobonja pre gotovo tri decenije pokrenuo sa Rastkom Ćirićem, a koji izvodi pesme Bitlsa koje slavni liverpulski bend nikada nije snimio. Tom prilikom otkriven je jedan ekskluzivitet da će krajem godine na TV Al Džazira biti emitovan dokumentarni film o tom multimedijalnom i multiartističkom poduhvatu, koji između ostalog sadrži i Skrobonjinu naučnofantastičnu novelu „Gumena duša“.

Zagrebačka publika je bila veoma zainteresovana za razgovor, što je propraćeno i nizom pitanja po završetku oficijelnog dela razgovora. Među posetiocima su se našli i poznati zagrebački pisci fantastike Aleksandar Žiljak, Dalibor Perković i urednik fanzina Parsek Mirko Karas.

Perković je u šaljivom tonu uputio i „oštru kritiku“ zbog nespominjanja romana Armaggedon Rag (1983) Džordža R. R. Martina, na šta je Oltvanji odgovorio da je planirao da govori o Martinovom delu, koje je imalo gotovo fatalan ishod po književno stvaralaštvo proslavljenog američkog pisca i dodao: „Armageddon Rag je najbolji primer gde je rokenrol mitologizovan do te mere da je on epski svet sam za sebe“.

Na kraju valja istaći da su domaći pisci privukli pažnju hrvatskih medija, kako državnih tako i medija srpske nacionalne manjine i da su na pravi način predstavili rastuću srpsku scenu fantastike na jednom od najznačajnijih regionalnih sajmova knjiga.

Program „Srbija u fokusu“ na ovogodišnjem „Interliberu“ organizovali su Superknjižara.hr i Srpsko narodno vijeće, uz podršku Ureda za ljudska prava i prava nacionalnih manjina Vlade Republike Hrvatske.

Izvor: art-anima.com

Foto: Mladen Jakovljević