Đorđe Bajić: Moj najveći uspeh je što sam stekao vernu publiku

Filmski kritičar i pisac Đorđe Bajić kaže za Tanjug da mora da opravda poverenje čitalaca budući da je njegov roman „Jedno đubre manje“ za manje od mesec dana otkako je iz štamparije krenuo put knjižara i čitalaca zauzeo 13. mesto na top-listi Izdavačke kuće Laguna i bio jedan od najtraženijih naslova na manifestaciji „Noć knjige“.

„Reakcije su toliko dobre da me to čak pomalo i plaši. Za nepunih mesec dana od objavljivanja već je dobio drugo izdanje, što je jasan pokazatelj da čitalačko zanimanje postoji“, rekao je Bajić za Tanjug.

Urbani beogradski triler „Jedno đubre manje“ je treći roman u serijalu o inspektoru Nikoli Limanu i u središtu ovog romana je istraga dobro isplaniranog ubistva u jednom beogradskom noćnom klubu. Liman se bavi ubistvom razmaženog sina jednog od najbogatijih ljudi u Srbiji, a to je u romanu biznismen Mitar Krstić. Mitrov sin Milidrag Krstić je otrovan u striptiz klubu kada je popio smrtonosni šampanjac, a inspektor Nikola Liman istražuje okolnosti pod kojima je Mili otrovan, budući da njegova porodica ima mnogo neprijatelja.

Bajić je rekao da je jedno od glavnih nadahnuća kada je osmišljavao dinamiku odnosa u porodici Krstić proizašla iz Krležinih „Gospode Glembajevih“. „Dok sam osmišljavao Krstiće, svakako da je bilo i nadahnuća iz stvarnog života. Stvarnost je pokretačka snaga mojih romana, ona se u njima reflektuje“, rekao je Bajić.

Dodao je da su Krstići mešavina više različitih porodica koje sve imaju jednu zajedničku osobinu, a to je misao bogataša da novcem mogu da kupe sve i svakoga, da im je zbog veza i uticaja koji imaju sve dozvoljeno, da mogu da gaze (čak i bukvalno) druge i prođu bez posledica, ali ipak karmički dug koji se napravi pre ili kasnije uvek stigne na naplatu, i to sa velikom kamatom.

Njegov najnoviji roman se u najvećoj meri bavi korumpiranim svetom, svetom prevara i demonstracijom moći.

„Žao mi je što su moji romani toliko aktuelni, voleo bih da živim u manje uzbudljivim vremenima i sređenijoj zemlji, ali tako je kako je. Zato kao autor želim da dam svoj doprinos i uz žanrovski matricu, na pitak i razumljiv način, predočim istine kome svakom treba da budu dostupne i poznate“, rekao je Bajić.

Jedan od najmisterioznijih likova u njegovom romanu je čovek sa maskom psa, a Psoglavi je demonsko biće srpske mitologije, Bajić je rekao da ne sme da otkriva detalje zašto je odabrao to demonsko biće za poseban sastojak kojim je začinio misteriju.

„Svaki triler mora da ima upečatljivog negativca. Odabrao sam da ubica nosi masku, jer je to moja posveta slešerima 80-ih. Sve sam začinio sa malo srpske mitologije, ali bez želje da uđem u nadnaravno. Iza maske psa je osoba od krvi i mesa – a ko je u pitanju i zašto ubija, to je na čitaocima da pokušaju da odgonetnu“, rekao je Bajić.

Dodao je da nije lako napisati roman u kom tenzija raste sa svakom stranicom, ali da pravila žanra nalažu da triler mora da bude uzbudljiv i napet.

„Uživam u poigravaju sa čitaocima i trudim se da im ponudim roman koji će ih zabaviti, a istovremeno i zamisliti. Moje priče, bar se trudim da bude tako, imaju težinu. Cilj mi je da čitaoci o likovima i njihovim sudbinama razmišljaju još dugo nakon što završe čitanje i odlože knjigu“, rekao je Bajić.

Govoreći o utiscima čitalaca, Bajić je rekao da su se za sada svi, oni koji su pisali o romanu, pozitivno izrazili.

„Koncenzus je da je ‘Jedno đubre manje’ moja do sada najuzbudljivija i najbolja misterija, što je veliki podstrek da nastavim dalje, istrajem na svom književnom putu. Uspeo sam ono što je od svega najteže: da steknem vernu publiku. Sada je na meni da opravdam to poverenje“, naglasio je Bajić.

Dodao je da mu imponuje što njegovog inspektora Nikolu Limana mnogi upoređuju sa Herkulom Poaroom, ali da su ipak njih dvojica različiti iako je obojici cilj da po svaku stignu do istine.



„To poređenje je za mene zaista velika čast. Odrastao sam i formirao se uz romane Agate Kristi, a posebno sam voleo, i još uvek volim, njene misterije u kojima je slučajeve rešavao nepogrešivi Poaro“, rekao je Bajić.

Naglasio je da mu aktuelna crna hronika pomaže u osmišljavanju likova i događaja, kao i da je realnost samo početni kreativni impuls, a fikcija je nadogradnja i njegov izbor, te da će u tim vodama i ostati.

Govoreći o tome da u njegovim romanima ispektor Liman radi na rešavanju slučajeva ubistava i u potrazi je za pravdom, Bajić je istakao da želi da veruje u pravdu, ali i da je svestan da pravda ne bude uvek zadovoljena, barem ne onoliko brzo koliko bi trebalo da bude.

„Želim da verujem da je istina dostižna, mada imam dovoljno životnog iskustva da mi je jasno da to nije brz i lak proces. Ima dana kada mi sve izgleda crno i bezizlazno, a onda se, srećom, desi nešto lepo što mi ulije nadu“, rekao je Bajić.

Ukazao je da je prilikom pisanja trilera važno da se priča počne sa nečim što će čitaoca zaintrigirati pa zbog toga uvek pažjivo razmišlja o prvom zločinu u romanu, jer to mora da bude nešto što će privući pažnju i podstaći na čitanje.

„Svi moji romani počinju postavljanjem misterije i završavaju se njenim razrešenjem, dok se između trudim da sve što bolje zamrsim, ali na jedan pošten način, da čitaocima ponudim tragove pomoću kojih mogu da odgonetnu zagonetku koju sam im postavio“, rekao je Bajić.

Dodao je da su žrtve važne u trilerima, jer se oko njih vrti priča i zbog toga se uvek trudi da im udahne što više života pre nego što im ga oduzme.

Ukazao je da su ga oduvek privlačili kriminalistički serijali, kao i da je serijal sa Limanom započeo slučajno 2013. godine, kao i da voli da dodaje slojeve i da Limana učini stvarnim, što se pokazalo da vole i čitaoci.

„Što se pisanja tiče, imati stalnog junaka je dvosekli mač: Liman je uvek tu da na njega oslonim novu priču. Limana sam zamislio kao junaka koji se menja, uči iz svojih i tuđih grešaka, nije ‘fiksiran’ kao što je to slučaj sa većinom glavnih junaka u serijalima. To ume da pisanje učini komplikovanijim, ali ja uživam u tim komplikacijama“, rekao je Bajić.

Najavio je novi roman čiji je radni naslov „Momak u kutiji“, koji će takođe biti deo serijala o inspektoru Limanu.

Komentrarišući rezultate Istraživanja o čitalačkim navikama u Srbiji koje je sproveo Eurostat, a koji pokazuju da sve manje ljudi čita, Bajić je rekao da sve počinje u porodici i školi i da on kao profesor srpskog jezika u Muzičkoj školi „Stanković“ nastoji da u mladima razvije ljubav prema pisanoj reči.

„Književnost mora da ponovo postane ‘kul’. Nema drugog načina. Puko nametanje je na duže staze kontraproduktivno, mladima knjige moraju da se približe i omile, što podrazumeva i izmene plana i programa u osnovnim i srednjim školama“, rekao je Bajić.

Prema njegovim rečima, Nobelova nagrada za književnost je stvar prošlosti i nekada je mnogo značila, a danas je šteta što je toliko ispolitizovana da je izgubila na značaju.

Govoreći o planovima za 2025. godinu, Bajić je rekao da bi voleo da neki njegov roman bude ekranizovan i da svoje romane uvek piše s adaptacijom u vidu, a čitaoci kažu da su veoma vizuelni i filmični.

„Pišem novi roman i nadam se da ću ga završiti, a možda čak i objaviti tokom 2025. godine. Takođe, tu su i neki drugi projekti, kao što je pisanje filmskog scenarija po mom romanu ‘Žuta kabanica’. Ima još projekata. Biću veoma vredan, to je sigurno, i to me veoma raduje“, zaključio je Bajić.

Izvor: tanjug.rs