Laguna - Bukmarker - Alhemija autora Paula Koelja - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Alhemija autora Paula Koelja

Detaljno pročitajte svaki roman Paula Koelja i videćete kakav je on majstor.  Rita Brejver, novinarka američke televizijske mreže CBS Njuz, otputovala je 2016. u Švajcarsku i razgovarala sa autorom.



U jutarnju rutinu ovog šezdesetdevetogodišnjaka spada streličarstvo, koje vežba na terasi svog stana u Ženevi. Za njega to ne predstavlja samo sport, već i neki vid meditacije.

„Sjajno utiče na mene, jer svaki put kada napnete luk, možete da vidite čitav svemir“, rekao je pisac Paulo Koeljo.

Baš zbog ovakvih dubokih zapažanja, Paulo Koeljo jedan je od autora najprodavanijih knjiga na svetu.

„Prodato je dvesta deset miliona mojih knjiga, što znači da ih je pročitalo šesto miliona ljudi, ako računamo da su, u proseku, jedan primerak pročitale tri osobe“, rekao je.

Njegov roman „Špijunka“ govori o Mata Hari, danskoj egzotičnoj igračici, koja je 1917. pogubljena od strane Francuza, jer je optužena za špijunažu u korist Nemaca (Koeljo veruje da je to laž).

Odbila je da joj stave povez na oči pre nego što je stala pred streljački odred. „Želela je da umre onako kako je i živela – podignute glave“, rekao je Koeljo.

Koeljo kaže da je počevši rad na ovom romanu o Mata Hari imao utisak kao da čuje njen glas kako mu priča. „Mogao sam da je čujem“, kazao je. „Nije bila kriva za špijunažu, ali isto tako nije bila nevina. Služila se lažima kako bi preživljavala, pa su je ljudi lažno optužili i osudili je na smrt.“

Špijunka“ je Koeljova dvadeset i osma knjiga.

Zavisnik o internetu, kaže za sebe da na Fejsbuku ima više pratilaca nego bilo koji autor, a mnogi ga prate zbog njegove najpoznatije knjige „Alhemičar“, koji je osam neverovatnih godina bio prvi na listi Njujork Tajmsa najprodavanijih knjiga. To je alegorična priča o mladom andaluzijskom pastiru koji odlazi u potragu za blagom, ali na kraju pronalazi ključ za sreću.

Rekli smo mu da su ljudi zbog ove knjige počeli da ga nazivaju guruom, vidovnjakom, prorokom.

„Oni to misle, ali naravno da nije tako. Ja sam samo pokušao da razumem sopstveni život.“

I to kakav život!

Koeljo je odrastao u konzervativnoj brazilskoj, katoličkoj porodici. Od malena je želeo da postane pisac, ali njegovi roditelji to nisu odobravali, pa su ga zatvorili u ustanovu za mentalno obolele.

Tri puta je uspeo da pobegne, pa je to nateralo njegove roditelje da odustanu od te ideje.

Koeljo je počeo da živi hipi životom i nekoliko godina kasnije krenuo da piše hit pesme.

Ali snage povezane sa vladajućom desničarskom brazilskom vojskom smatrale su da se iza njegovih pesama kriju tajne komunističke poruke.

„Odveli su me na tajno mesto na kojem su mučili ljude i svašta im radili“, izjavio je. „To je bio najgori deo mog života.“

Šta mu se desilo na tim tajnim mestima? „Tukli su me. Mučili su me koristeći elektrošokove i zatvarali u mračnu sobu, bez svetla, u kojoj se čuo zvuk sirene – ni-nu, ni-nu, ni-nu!!“

Nakon što su ga pustili na slobodu, mesec dana kasnije, počeo je da radi kao pisac na televiziji i zaljubio se u umetnicu Kristinu Oićisiku, koju je kasnije oženio i sa kojom je još uvek u braku.

Ali početkom 1980, poželeo je da piše knjige.

Koeljo je rekao: „Kristina, imam tebe, imam novac, imam posao koji me ne usrećuje. šta ja to radim sa svojim životom?“

„Imam 17.000 dolara da pronađem smisao života. Ako će me koštati više od 17.000, nadrljali smo!“, kazao je kroz smeh.

Prošlo je dosta godina pre nego što je uspeo da pronađe izdavača za „Alhemičara“ u Sjedinjenim Državama i pre nego što je knjiga postala popularna. U tome su, delom, pomogle javne ličnosti kojima se knjiga dopala, kao što su predsednik Klinton i Madona.

Koeljo uopšte ne krije činjenicu da je postao jako bogat zahvaljujući ovoj knjizi.

„Pročitala sam negde da ste zbog „Alhemičara“ postali bogatiji za 500 miliona dolara“, kazala je Brejverova.

„I više od toga“, rekao je.

Danas, Paulo i Kristina milione poklanjaju dobrotvornim organizacijama, imaju nekoliko domova, uključujući i elegantno namešten stan, ukrašen njenim slikama. Nedaleko od stana nalazi se zgrada u kojoj čuva sve svoje stvari.

Koeljo je rekao Brejverovoj da je najvažnija stvar koju poseduje zapravo njegova pisaća mašina, koju ima od kad je bio petnaestogodišnjak.

„O ovome nikad, ali nikad, nisam mogao ni da sanjam. Shvatite da vaša duša nema granicu i pitate se: šta nam je svima zajedničko? Rekao bih da se svi pitamo koja je naša svrha, zar ne? To nas sve zanima.“

Autor: Rita Brejver
Izvor: cbsnews.com
Prevod: Lidija Janjić
Foto: nrkbeta - Paulo Coelho / CC BY-SA 2.0 / Wikimedia commons


Podelite na društvenim mrežama:

otkriven 60 godina nakon autorove smrti rat luj ferdinanda selina tema 120 laguninog književnog kluba laguna knjige Otkriven 60 godina nakon autorove smrti: „Rat“ Luj-Ferdinanda Selina tema 120. Laguninog književnog kluba
17.01.2025.
Senzacionalno otkriće rukopisa šezdeset godina nakon autorove smrti „Rat“ Luj-Ferdinanda Selina biće tema 120. tribine Laguninog književnog kluba, koja će se održati u petak 7. februara u 18 sati u ka...
više
literarni konkurs za sve generacije moj mali princ  laguna knjige Literarni konkurs za sve generacije – „Moj Mali Princ“
17.01.2025.
Uoči jubileja obeležavanja 80 godina jedne od najvoljenijih knjiga na svetu – „Mali Princ“ Antoana de Sent Egziperija i interpretacije ove najčuvenije francuske novele u brodvejskoj produkciji koja u ...
više
roman duž oštrog noža leti ptica tanje stupar trifunović u najužem izboru za nagradu beogradski pobednik  laguna knjige Roman „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović u najužem izboru za nagradu „Beogradski pobednik“
17.01.2025.
Roman „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović našao se među pet naslova u najužem izboru za „Beogradskog pobednika“ za najbolji roman objavljen u 2024. godini, saopštio je žiri. Im...
više
šta za biblioteke i čitaoce znači otkup knjiga na ćirilici laguna knjige Šta za biblioteke i čitaoce znači otkup knjiga na ćirilici
17.01.2025.
Poslednji meseci 2024. godine nisu bili dobri za biblioteke u Srbiji. Prvo je najavljeno da će morati da plaćaju nadoknadu od 15 dinara po izdatoj knjizi, a potom i da će država za njih otkupljivati s...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.