Huan Viljoro

Huan Viljoro (Meksiko, 1956) autor je, između ostalog, romana El disparo de argón (Pucanj argona, 1991), Materia dispuesta (Spreman, 1997), knjige priča La alcoba dormida (Usnula postelja, 1992) i La casa pierde (Kuća gubi, 1999), za koju je dobio nagradu Havijer Viljaurutija, Los culpables (Krivci, 2007) – nagrada Antonin Arto, zbirke eseja Efectos personales (Lične stvari, 2000) – nagrada Masatlan. Napisao je nekoliko zbirki priča, hronika i romana za decu kao i eseje Dios es redondo (Bog je okrugao – eseji o fudbalu, 2006), De eso se trata (O tome je reč, 2007) i roman Llamadas de Amsterdam (Pozivi iz Amsterdama, 2009). Bio je profesor na univerzitetima UNAM, Jejl i Pompeu Fabra u Barseloni. Preveo je, između ostalog, Uspomene jednog antisemite Gregora fon Recorija, Drvo noći Trumana Kapotea i Aforizme Georga Kristofa Lihtenberga. Sarađivao sa listovima La hornada, Reforma, El pais, Zidojče cajtung, Frankfurter algemajne cajtung, Granta, Proseso, Letras libres itd. Dobio je međunarodnu nagradu za novinarstvo Rey de España 2010. godine. Roman Svedok je 2004. jednoglasno dobio XXII nagradu Eralde za roman. („Kad više nikome nije padalo na pamet ni da upita da li je moguće napisati Veliki meksički roman, Viljoro ga je stavio na sto“, Alvaro Enrike, Letras libres).