Bez obzira što pripadam generaciji roditelja ovih devojaka, i sama roditelj, moram stati na stranu mladosti. U vreme kada nam sve više mladih kreće put Amerike, tražeći svoju sreću, moramo im jasno staviti do znanja da je njihova sreća i naša sreća, ali da su im vrata zavičaja uvek otvorena. Bravo, Miklja. Roditelji čija su deca preko, ovaj roman moraju pročitati.

Pričajući o trima drugaricama, Miklja priča o svim Srbima koji su bili prinđeni da napuste svoju zemlju i odu negde na kraj sveta tražeći svoju sreću. Njihovo snalaženje za ličnu egzistenciju, upoznavanje drugog grada, jezika mentaliteta i na kraju borba sa nostalgijom. Nije lako,a gospodin Miklja je to divno opisao. Ogromna količina tuge. Pročitajte je

Ovo je knjiga o dva grada. O Beogradu koji je naš i New York-u koji je svačiji. O Beogradu koji nam nedostaje i New York-u koji je azil... Ali, gde god da odemo, ostajemo isti. Jednako srećni, nesrećni, zadovoljni, nezadovoljni, ozbiljni, neozbiljni... Još niko nije pobegao od sebe! Ova je knjiga dokaz da je isto da li ste na Petoj Aveniji ili u Knez Mihajlovoj... Plakaćete uvek zbog istih stvari...

Knjiga koja se čita u jednom dahu i koja vraća u jedno ne tako davno vreme...knjiga o teškom vremenu i bekstvu iz njega, o (ne)snalaženju u nekom drugačijem svetu, ali uprkos svemu knjiga koja govori o veri u bolje sutra....vredi pročitati

Knjiga Njujork-Beograd je prva knjiga koju sam kupila u Gradskoj knjižari u Kraljevu i nisam se pokajala. Prvo me knjizi privukao sam naslov. Čim sam počela da je čitam nisam prestala dok je nisam celu pročitala. U romanu ima od svega po malo - malo sete, malo humora. Dramatika vraća u vreme pre deset godina i upravo je najveća vrednost knjige to što nas tera da se setimo jednog teškog vremena za nama i stvara pararelu sve do današnjih dana koliko se sve promenilo ili nije?

Zaista dobra knjiga. Napisana da nasmeje, ponekad i rastuži, ali i navede na razmišljanje.

Knjiga koja se čita u jednom dahu. Izuzetna prića o našim ljudima koji su se zarad boljeg života otisnuli preko okeana. Tri devojke iz Beograda, koje se prvi put srecu u NY, nose sa sobom različite životne priče koje su me u nekim momentima nasmejale, a u nekim i rastužile. Po završetku čitanja ove knjige, još dugo su mi se Jelena, Katarina i Marija vrzmale po glavi.

Od prvog trenutka kada sam počela da čitam New York, Beograd, znala sam da će ostaviti utisak na mene. Tada još nisam bila sigurna da li će utisak biti pozitivan ili negativan, ali sam znala da će ostaviti trag. Uglavnom nas dotiče ono što postoji u nama samima, volimo i ne volimo samo ono što nas lično dotiče. New York, Beograd svedoči o vremenu u kojem sam odrastala, vremenu sankcija, bombardovanja, države u kojoj sam živela i često se i sama borila sa dilemom otići ili ostati.

Junakinje, Jelena, Katarina i Marija su pametne, borbene, obrazovane, nisu otišle trbuhom za kruhom, otišle su tražeći smisao života. Nijedna od njih tri nije sa margine društva, one su predstavnice urbane generacije, koje ne pristaju na mrvice, već uzde života uzimaju u svoje ruke i guraju napred. Kroz ovu priču, Dušan Miklja nam je pokazao da je roman veoma sličan životu, sa svim krhotinama. A život je ono što moraš dobro da ispuniš, pa i po cenu da se razbije.

U ovo turbulentno vreme, između nekih slučajnih pogleda, hvatam veoma malo sjaja, u očima. Sve je manje ljubavi, za sva vremena i obećanja, uvek i zauvek. Uživala sam u romanu. Iskreno se smejala i plakala. Proživela sam sve tri priče. Našla se istovremeno u Njujorku, pa se vraćala u Beograd. Od kada sam pročitala ovaj roman, ponovo preispitujem svoj život, i postupke.

Pripremite maramice, ili se bar pripremite na knedlu u grlu, isto tako budite spremni na osmeh, širok, glasan, od srca. Iako je svarnost zastrašujuća, uspela je da stane u ovaj roman, a Miklja nam daje nadu da možda imamo izbor.