Umeće je napisti knjigu koja ujedno odiše jednostavnošću i velikom težinom. Devetogodišnji Dilan nam pripoveda ovu priču sasvim umereno: malo drame koja je sastavni deo njegovog života, uzbuđenja i humora, kojeg on nije ni svestan, ali koji je nama čitaocima uvek potreban - kao tračak sunca na planini kada je u podnožju Manoda (mestašce u kojem se radnja odvija) oblačno i kišovito. Na početku mi nije delovala kao najbolja knjiga koju sam uzela u ruke, ali ubrzo sam shvatila da mi stalno mami osmeh na lice, i zatekla sebe kako uzimam da zapišem smešnu rečenicu da bih kasnije mogla da je kazem sestri i najboljoj drugarici, a pored Teri Pračeta, ovo je jedina koja je to uspela. Čitajući ovu knjigu možete naučiti nešto o umetnosti, slikarima (ili kradljivcima slika), Nindža kornjačama, pa i automobilima; a pisac nam kroz jednostavan rečnik 9-godišnjaka, njegovim izlaganjima koja se mogu protumačiti kao metafora, daje mogućnost da naučimo i uvidimo neke stvari i o životu.

Iako nisam veliki poznavalac umetnosti, vrlo me je zaintrigirao način na koji je u ovoj knjizi prikazana moć koju umetnička dela mogu ostaviti na čoveka. Na zanimljiv i duhovit način je prikazano kako dešavanja koja su za odrasle veoma očigledna ili pak opasna, mogu ostaviti utisak na dete. Knjiga me je držala uz sebe do kraja ni jednom me ne izneverivši. Ako želite roman koji je jednostavan, zabavan, smešan ali uvek pun iznenađenja, prilično sam sigurna da vas "Nameštaljka" neće razočarati :D