uspela sam da izazovem prezir svoje dece, i to ne prvi put, po njihovom mišljenju, žena u mojim godinama, treba samo da čuči kod kuće i to bez prebacivanja, neka se disciplinovano sprema na smrt i neka ne skuplja frajere po čehoslovačkoj, koja je sada već češka i slovačka, znači, neka babetina ne skuplja frajere u slovačkoj, kao neka šiparica gimnazijalka, već neka bude usamljena kao što priliči, neka trune u pustoj hotelskoj sobi, a može slobodno i da plače, ili barem da sebi okači sjebano tužnu facu, e, to je za nju

kome smeta ako ja tu i tamo zakačim pokoji bezbrižan sat? zašto je to toliko zapanjujuće ako starija osoba oseća čežnju? seksualnu čežnju, između ostalog

ne zavisi to od godina hoćeš li iznenada ugledati nekog za koga odmah, na prvi poigled, znaš da je tvoj čovek, i odmah želiš da ga upoznaš, da mu se obratiš, da ga dodirneš, nisi u stanju da skineš pogled, samo piljiš u njega, dok ti je lice crveno kao paradajz, usne ti se razvlače, disanje ti se ubrza, a ništra drugo ti se ne događa osim što slušaš samu sebe, naravno ako imaš dovoljno hrabrosti za to, to moja deca nikako da shvate, ne razumeju, jer oni je nemaju