19.03.2008.
Ivi, vila magle
Bila sam malo skeptična kada mi je kćerka, privučena blistavim koricama živih boja, zatražila da kupimo knjigice iz serijala Vile duginih boja i Vremenske vile. Naviknuta na neke hi- tech Yu-ge-oo, Winks, kojekakve robote i slične dehumanizovane likove, pomislila sam da su to neki od ovakvih instant heroja. Na sreću, pogrešila sam. Posle dužeg vremena, evo jedne prave, tipično dečje knjige, odn. evo pravih dečjih serijala. U najboljem duhu priča uz koje smo mi, sadašnji roditelji odrastali, autorka piše o dugi, malenim vilama, čarobnim štapićima, čarobnom prahu. ..Mada je nesporno da ima detalja koji kao da su preslikani iz Petra Pana ( malena vila, kao Zvončica, sa svojim čarobnim prahom), ipak su to karakteristike koje su, manje - više zajedničke svim vilama. Kakogod, moje dete je oduševljeno, priče su tople, okrenute su prirodi, napisane jednostavnim, a opet za decu prijemčivim stilom....Dete je prezadovoljno. I još jedan Veliki plus - ćirilično izdanje! Spas! Dete može potpuno samostalno da čita. I naravno - u tom večnom sukobu između dve drugarice, vila , s jedne, i Starca Mraza i vražića s druge, čak u tom sukobu nema agresivnosti, nema udaraca, psovki, pretnji... Glavno oružje junakinja ovih serijala je - nadmudrivanje, nadigravanje...Devojčice i vila su izigravale pogvurzela, izmišljenu baba rogu, koje se vražići/đavolčići plaše, i tako se domogle Ivinog čarobnog pera, ne povredivši pri tom, nikoga, pa ni tog ubogog vražića. Sve pohvale.