Pre par godina sam sasvim slučajno nabasala na ovu knjigu (englesku verziju) i bila sam oduševljena, a onda sam saznala za Lagunina izdanja, pa sam ih ubrzo nabavila (tada su bili prevedeni samo prvi i drugi deo)... Malo je reći da sam "grickala nokte" dok nije izašao i treći deo. Preporuka i za mlađe i za malo starije čitaoce. I molba za Lagunu da prevodi i ostala dela ove fenomenalne spisateljice!

Trilogija Farseer zaslužuje vašu pažnju. Knjige su izuzetno kvalitetno napisane, likovima se ušlo u dušu, svijet je zanimljiv. Prva knjiga je za čistu 5. Postavljaju se temelji priče i radnja se zahuktava. Druga i treća knjiga su za dlaku previše razvučene. Radnja se odvija pomalo sporo i ne u smjeru koji smo svi naslutili u prvoj knjizi. Priča je vrlo ozbiljna i djeluje empatski na čitaoca. Svaki pad i udarac koji nam dragi likovi prime, osjetit ćemo kao da smo ih sami proživjeli. Ne očekujte predvidlivu bajkovitu radnju sa jasnim naznakama hepienda. Tužna je ovo saga, puna patnje, izdajstva i nepravde (kao što i pravi život često jeste). Mala zamjerka na prijevod naslova knjiga - moglo je to i malo bolje, no to neće umanjiti vaš užitak čitanja. Ukratko, knjige drže čak i ako ste umorni od svakidašnjeg posla i teško se ispištaju iz ruku - preporučujem svim iskusnim ljubiteljima fantastike koji nisu ovisni o instant akciji...

Knjiga možda nije previše maštovita ali predstavlja sjajan uvod u serijal. Sjajno je predstavljen svet čiji je centar glavni junak ove knjige. Simpatično je to što je priča u prvom licu, tako da se može uvideti koliko svaki predeo, događaj ili osoba utiču na kneževića Plemenitog.

Knjiga svakako spada u dobra dela mada mislim da se spisateljica ovog romana nekako vise posvetila temama iz svakodnevnog porodicnog zivota. Ono sto mi se najvise svidja u prvom delu ove trilogije je to sto sve sve nekeko vrti oko mladog knezevica Plemenitog, koji je inace vanbracni sin Plemenitog. Njega bi okarakterisala kao osobu koja smatra da nikome nije stalo do njega a ono isprada obratno. On predstavlja osobu koja je u ranom periodu dosla u Jelendvor i koga Cejd poducava kao kraljevog ubicu. Tokom godina on postaje sve vise vezaniji za Jelendvor. Svog oca nikada nije upoznao ali u dubini svoje duse ne oseca prezir prema njemu vec neko neobicno divljenje. U pocetku oseca se neprijatno zbog raznih misljenje ljudi koje ga ne vole, dok ce to vremenom postati tako nebitno.

Možda će nekome knjiga biti dosadna jer je radnja veoma spora ali sa takvom dubinom likova retko ko može ostati veran tom prvom utisku. Nekome se može učiniti da je radnja površna ali moramo uzeti u obzir da je ovo samo uvod u trilogiju. Kao verni čitalac Roberta Džordana navikao sam na sporo građenje radnje i mogu samo reći kako je Robin Hob i te kako zaslužila svoje mesto među vrhunskim piscima epske fantastike. Dubina likova je prosto neverovatna. Osećaj poznavanja i nedostajanje drugova na kraju knjige je neopisiv, prosto da poželimo kako nije kraj knjige. Posle prve knjige druga nam donosi olakšanje jer ćemo se opet družiti sa Kneževićem Plemenitim, opet ćemo doživljavati sve njegove avanture, volećemo i patiti sa njime, molićemo ga da neke stvari ne radi kako je naumio i da se čuva. Jednostavno bićemo srcem i dušom uz njega jer je on naš prijatelj. Usamljen, otuđen i tužan sa jakim osećajem časti i privrženošću svojoj zemlji on je heroj svog vremena i pokretač promena. Za njega neće biti mira i priznanja. Preporučujem svima ovu knjigu ali ne da je pročitaju već da je imaju u svojoj kolekciji jer je stvarno redak biser koji ne sme niko da propusti.