Najveći broj ovih kratkih povesti iz istorije srpskog naroda mogao bi se naći u rubrikama Politikinog zabavnika Verovali ili ne i Jeste li već čuli da. Toliko je toga čudnog i nestvarnog ostalo u skrivenim kutovima naše prošlosti da bi bila prava šteta da Živojin Pavlović nije to otkrivao, skupljao, beležio i na kraju štampao u ovoj knjizi. Priče se ne moraju čitati redom, ali se knjiga mora pročitati cela.

Ova knjiga me veoma podseća na Arsićevu Neviđenu Srbiju. Kao da je neki njen nastavak, da ne budem zla pa da ne kažem da je uzeta tuđa ideja. Pored toga, knjiga je izuzetno zanimljiva, sa mnoštvom priča o kojima prosečan čitalac ne zna mnogo. Odližna za zabavu, opuštanje. Priče su kratke i jasne i lepo napisane.

Odakle god da počnete da čitate ovu knjigu, nećete pogrešiti. Ona pruža mnoštvo zanimljivosti, nepoznatih pojedinosti i detalja iz naše prošlosti. To je pravo štivo za trenutke dokolice, ali to nikako ne znači da je vreme provedeno uz nju straćeno. Naprotiv!

Kupite ovu knjigu, puno toga možete naučiti, meni velika većina kazivanja iz ovog dela nije bila poznata i puno sam naučio, a siguran sam i da će veći procenat vas, budućih čitalaca, isto tako saznati puno novih, prethodno nepoznatih priča. Da li ste čuli za Dragutina Popovića i šta znate o njegovim putovanjima, ili bi možda preciznije bilo reći-ekspedicijama?E pa, jedno od poglavlja govori o tome. Kakve li su to strašne muke i teskobe morile beogradske balerine jedne sedmice u martu 1932.godine, i kako se sve to završilo?Ta priča sa balerinama se može svrstati u neobične, bizarne pripovesti. A iz koje priče, iz kog poglavlja je citat: "Šta bi tek bilo da se Slade zaljubio u Oliveru!" saznaćete i to kad na vašem rafu bude stajala ova knjiga. Pročitajte za šta se koristila osmatračnica, stražara na Kapetan Mišinom zdanju koja i danas postoji(koliko puta prođoh pored te zgrade i koliko puta je pogledah iz daljine, a to ne zapazih), i gde se u celu tu priču uklapaju ćevapi, pozdrav.