Gospođa Pavica je Primorka u zlatnim godinama i želudac joj se okrene svaki put kada je neko nazove ženom u zlatnim godinama. Živi u malom mestu, peva u malom horu, kao i njena majka udala se za pomorca sa kojim je u braku čitav život. Ima ćerku Anu, sina Tonija i bolna kolena. Deca su za nju bezuslovna ljubav i doživotna robija, i da se opet rodi, nikada ih ne bi rodila. U sedamdesetoj je prvi put srećna jer je našla muškarca pred kojim ne mora da kleči. I ne razmišlja o smrti.

Ana je obrazovana i samostalna žena u pedesetim koja dobro zarađuje, ima migrenu i problem sa želucem. Zbog mlađeg muškarca je ostavila predivnog muža i dete i nikada je nije bilo briga šta svet misli. Njoj se divi čak i mlada ljubavnica njenog drugog muža. Dok u ordinaciji čeka tretman akunpunkture Ana je ubeđena da joj je majka poludela i razmišlja o nezadovoljnom ocu, bivšem i sadašnjem mužu, njegovoj ljubavnici... I strahu od smrti.

U polifonom romanu Kosturi okruga Medison, Vedrana Rudan beskompromisno i duhovito, a nadasve umetnički uspelo, govori o roditeljima, deci, ljubavi i seksu. Ona razbija stereotipe o požrtvovanim majkama, poslušnim ćerkama, posvećenim muževima i zlim ljubavnicama. Stereotipe zbog kojih svi oni postaju žrtve. 

„Kako završava moja ljubavna priča? Da li se na kraju vjenčaju ili možda obnove zavjete? Ili se na obostrano zadovoljstvo rastanu da bi krenuli u nove ljubavne muke opsjednuti seksom ili strahom od seksa? Neću vam reći. Šta mislim, da li je knjiga dobra? Odlična je. Uzmite je u ruke. Nakon što je pročitate, možda nećete skočiti na Fejs nego na nekoga koga volite. Ili vam se čini da ga volite.“

Vedrana Rudan