Kraj je početak a početak kraj, jer nema dovoljno tesnog pakla za junake ove uzbudljive i na momente zastrašujuće priče. Uvlačeći ih u vrtlog besa, gradeći svoj narativni mozaik, Marko Šelić u drugom delu HIGIJENE NESEĆANJA opravdava naslov i kroz sada već prepoznatljivu fragmentarnu strukturu nudi čitaocima odgovore, ne bi li postavio nova pitanja. Jer, izgleda da nema bekstva od sećanja, a šta je tačno na kraju, zašto HIGIJENA NESEĆANJA vída, koliko je istinski tanka linija između dobra i zla i šta je zaista stvarnost a šta košmar– saznaćete ako pročitate ovu knjigu.
Nakon toga, možete sesti na Rubikovu stolicu, zapaliti cigaretu i otvoriti flašu, te sačekati da zveri koja je u vama popusti pažnja. A onda je upucati, ili pustiti napolje.

„Jedan čovek potiskuje svoje traume do neizdrživosti.
Jedno društvo potiskuje svoje traume do neizdrživosti.
Šta se dešava sa čovekom i društvom kad pritisak unutar njih prekorači granicu?
Počinje li Veliki prasak ili Veliko ništa?“

Kokan Mladenović

„Iako ga većina javnosti u Srbiji zna kao Marčela, sasvim je logično što na ovoj i koricama ostalih njegovih knjiga stoji Marko Šelić. Ne dovodeći u pitanje njegov muzički dar i ostvarenost koju ima na tom polju, usuđujem se da tvrdim kako je Šelić pre i iznad svega umetnik reči. Čak i oni najsnobovskiji elitisti i literarni puritanci trebali bi za svoje dobro znati: ovom je knjigom Marčelo definitivno postao Marko Šelić. Parafraziram svesno ono što je Rejmon Keno rekao o Borisu Vijanu: čitajte Marka Šelića, nemojte da za još jednog sjajnog pisca čujete tek kad neko u nekom tvitu parafrazira naslov njegove knjige.“

Muharem Bazdulj