Veronika se probudila u bolničkoj postelji i shvatila je da je živa. Tamo je, jer je popila četiri kutije lekova za spavanje. A zašto je to učinila? Nije imala nekog posebnog razloga. Sve joj je u suštini u životu išlo dobro, osim što se svakim danom jedno te isto ponavljalo. Takođe, u svetu je sve išlo naopako a ona se osećala beskorisno jer ništa nije mogla da promeni. Zato je prosto odlučila da je vreme da umre! Ipak, ubrzo saznaje da se nikada neće vratiti svom starom dosadnom životu. Tablete koje je popila su joj oštetili srce i veoma brzo će umreti. A do tada ostaje u Vilet, psihijatrijskoj ustanovi... Da li je to stvarno tako? Da li će stvarno umreti? Ili je Veronika ipak samo deo ekperimenta koji sprovodi psihijatar, doktor Igor? Na taj način bi Viktorija doživljavala svaki novi dan kao pravo čuda, što on jeste. Ipak, tu su napadi koji ukazuju na bolest srca...

Za mene, Veronika nije usmljeni, niti neobičan slučaj, već je sinonim za sve koji život ne žive, već ga preživljavaju. Što je naizgled normalan život, za nekog je teskoba. Što je jednome sreća, za drugoga, nepodnošljivo je postojanje. Veronika svesno bira najlakši put, put predaje. U paralelnom svetu, nedostupnom normalnom čoveku i satkanom od niza mentalnih poremećaja, na putu ka predaji, glavna junakinja menja smer. Opisi opažanja jednog novog sveta, što čulom vida, što čulom sluha, što samom dušom, podsetiće svakoga koliko je život vredan. Kada su vam dani odbrojani, da li ima smisla za promene? Da li je moguće okrenuti se, potrčati najvažniju trku, kada je na cilju život, a protivnik nepobedivo vreme? Neprilagođeni će u ovoj nesrećnoj devojci prepoznati deliće sebe, u devojci čiji oblik nije odgovarao okviru konvencionalnog sveta, a pak savršeno pristaje onom svetu gde je oblik relativan. Samo je pitanje da li je za promene kasno ili nije? Ovo je delo koje rado preporučujem!

Knjiga me je kupila odmah na početku, jer se spominje Jugoslavija, iako to nisam očekivala od jednog Brazilca.
Rađena je na osnovu životne priče samog pisca.
Delo koje Vas uvuče u vrtlog u samom početku i ne dozvoljava Vam da ga ostavite do samog kraja.
Sve preporuke.

Ovo je emotivno najteži Koeljov roman,koji me nije ostavio ravnodušnom,jer je napisan na osnovu njegove lične priče. Koeljo u romanu govori o veoma složenoj temi-depresiji. Glavna junakinja romana,Slovenka Veronika,na prvi pogled ima sve: porodicu,prijatelje,momka koji je voli i posao u kome uživa. Kada je postigla sve što se u životu može postići,Veronika je odlučila da umre,da oduzme sebi život i zbog toga ona završava u psihijatrijskoj bolnici Vilet. Doktor Igor,direktor Vileta,saopštava Veroniki da ima slabo srce i samo nedelju dana života. Veronika odlučuje da to vreme provede najbolje što može-stiče prijateljicu Zetku,koja joj olakšava teške trenutke u bolnici,noću svira klavir,tražeći utehu u tome,zaljubljuje se u Edvarda,ambasadorovog sina,kao i on u nju. Čitajući ovaj roman,svo vreme sam se pitala koliko život zapravo vredi i da li ga treba nepromišljeno staviti na kocku ili ga jednostavno živeti i uživati u svakom trenutku?

Ovo je jako težak Koeljov roman,koji me nije ostavio ravnodušnom. Koeljo ovde govori o vrlo složenoj temi-depresiji,na osnovu svoje lične priče kroz glavnu junakinju romana. Glavna junakinja,Slovenka Veronika na prvi pogled ima sve: porodicu,prijatelje,momka koga voli i posao u kome uživa. Kada je postigla sve što se u životu može postići,Veronika je odlučila da umre,da oduzme sebi život. Taj njen nepromišljeni potez dovodi je do psihijatrijske bolnice Vilet. Doktor Igor,direktor Vileta,saopštava Veroniki da ima slabo srce i nedelju dana života. Zato Veronika odlučuje da iskoristi to vreme na najbolji način. U Viletu ona stiče prijateljicu Zetku,koja joj olakšava teške trenutke u bolnici. Utehu Veronika takođe pronalazi u noćnom sviranju klavira. Zahvaljujući tome,ona se zaljubljuje u Edvarda,ambasadorovog sina,koji živi u svom svetu i on se zaljubljuje u nju. Pitala sam se svo vreme čitajući ovaj roman-koliko vredi ljudski život i treba li ga prockati u trenu?