14.08.2017.
Sva svetlost koju ne vidimo
M.S.
Prosto obožavam knjige čija se radnja dešava u periodu Drugog svetskog rata. Knjiga se fokusira na dve paralelne priče, jedna prati francusku devojčicu Mari Loru, oslepelu u šestoj godini života, kojoj otac, inače zaposlen kao ključar u pariskom Nacionalnom muzeju, pravi različite makete, koje najčešće sadrže neki misteriozni poklon za nju i pomažu joj da se snalazi u spoljnom svetu, koji je za Mari Loru ispunjen senkama. Sa druge strane imamo nemačko siroče Vernera, opčinjenog pronađenim radio- prijemnikom, koji mu omogućava da poštane vešt majstor u popravljanju stvari, te da u jeku rađanja nacističkog režima ode u rigoroznu školu za Hitlerovu omladinu. Jedna od onih knjiga kojima se vraćate nakon nekog vremena!
08.12.2016.
Sva svetlost koju ne vidimo
Branka
"Sva svetlost koju ne vidimo" je jedna od najboljih knjiga koju sam pročitala. Toliko me je omađijala i okupirala, da je sada čitam iznova, ovoga puta na miru, uživajući u svakoj rečenici.
Zasluženo nagrađen roman, po strukturi poput Braunovog "Da Vinčijevog koda".
Na mojoj top listi rame uz rame uz "Ubiti pticu rugalicu", "Smrt i njeni hirovi", "Ostani tu", "Kainov ožiljak" i "Islednik".
Knjiga za preporuku i uživanje.
24.10.2015.
Sva svetlost koju ne vidimo
Buha Vesna
Mari Lora sa urođenom kataraktom nije od života očekivala mnogo. Zahvaljujući divnim i pametnim ljudima, kojima je bila okružena, preživela je beznađe rata i stvorila sebi svet vredan poštovanja.
Ti divni ljudi iz njenog okruženja su svetlost koju ne vidimo. Izbledele, ali cujne duše, ako se dovoljno oslušnu.
Knjiga je divna, kao i poruka koju šalje i zato je, pod obavezno, treba procitati.
Sva svetlost koju ne vidimo
23.10.2015.
Milena
Ovo delo uverava nas da zivot cini ne samo ono od cega je sacinjen, vec da cesce ziviimo prisnije i dublje vezani za ono sto nam nedostaje: za svetlost ka kojoj hodamo, ali je ne naziremo, za slobodu za kojom zudimo, za ljubavlj koju smo naslutili, dragocenosti ciju vrednost i ne znamo i uspomene na ono sto je iscezlo. Sudbina dvoje mladih ljudi koji ce se samo nakratko sresti u vihoru rata ispricana kroz dve paralelne price o tegobnom odrastanju u svetu koji je do vrha napunjen zlom. Povest o slepoj Francuskinji Mari Lori, ciji otac se pobrinuo da, uprkos hendikepu, ona ima spokojno detinjstvo, spaja se sa svedocenjem o sazrevanju decaka Vernera koji odrasta u Hitlerovoj Nemackoj lisen ljubavi i paznje, cineci jedinstven tok koji se svojom snaznom antiratnom porukom suprotstavlja svevremenom zlu, beznadju i okrutnosti. Citajuci stranice ispisane Dorovim rafiniranim stilom, citalac jednostavno postaje bolji covek koji ima zelju da bolje razume zlo kako bi mu se mogao snazno odupreti.
Sva svetlost koju ne vidimo
29.09.2015.
Bundzija Sumadijski
Iskren da budem, Entoni Dor me nije nesto narocito opcinio stilom. To je prica koja se lako cita, nema nekih pripovedackih lavirinata, radnja jednostavno ide kako ide. Takodje, nema tu previse neke dubine. U manu bih ubrojao i stereotipno prikazivanje sovjetskih vojnika prilikom njihovog upada u Nemacku (piju, smrde, siluju devojcice itd.).
Sta su kvaliteti knjige? Ima ih svakako vise. Na prvom mestu, prica je veoma emotivna. Trenuci kada Mari-Lora oslepi, kada joj citaju oceva pisma, kada odlazi da se kupa i nalazi puzeve su trenuci koji umeju da ganu.
Osim toga, prica je veoma filmicna i jedva cekam trenutak kada ce doci do ekranizacije ovog dobrog romana!
Sva svetlost koju ne vidimo
28.09.2015.
Mir Janna
Predivno napisana priča s istančanim osećajem za jezik,na koju ne nailazite često.Posle ove knjige teško mogu da zamislim priču o ratu koja bi bila dirljivija i potresnija,osim možda Ane Frank i male Lizel iz Ulice Himel.Trebalo je imati hrabrosti i napisati priču čiju su temu već odavno trošili i "potrošili" mnogi pisci:II Svetski rat.Entoni Dor je očito imao.Ovo zadivljujuće delo napisano prekrasnim i slikovitim jezikom,od prve do poslednje stranice će vam čupati srce.Čitaće s olovkom u ruci,iznova i iznova se vraćajući i zapisujući rečenice,pa i odlomke zbog njihove lepote i mudrosti reči koju nose.Entoni Dor piše emocijama,bojama,dodirima,zvukovima...oslikavajući poput umetnika stranice ove knjige.Na kraju,ostaje mi samo da kažem:prekrasno,dirljivo i iznad svega puno života.Maestralno delo!
Sva svetlost koju ne vidimo
17.09.2015.
Ana Stanojevic
Predivan roman, dirljiva drama, koja ce vas uhoditi danima nakon sto je procitate. Oslikava svaku nijansu rata, muke, stradanja i stirih i mladih. Prosto vas natera da se sazalite nad sudbinama dece, koja nemaju izbora i kojima je ista unapred odredjena. Svaka recenica ostavlja neki pecat u dusi. Svaka preporuka!
Sva svetlost koju ne vidimo
24.06.2015.
Marko*
Radi se o sjajnom romanu, predivno ispripovedanom oštrim i jasnim rečenicama i sa nezaboravnim likovima i situacijama, to i čini suštinu odlične priče. Drago mi je da je pisac bio toliko velikodušan da podeli sadržaj ove knjige sa nama. Ukrcao sam se na prvoj stanici na voz, a svako poglavlje predstavlja jednu, i putovao duž staza njegove mašte i gledao kuda odlazi, ali nisam trepnuo ti na tren, jer bih mogao da propustim i sekundu iskustva, čak i kada su vagoni prolazili kroz prilično mračne tunele, kojih je bilo dosta u ovoj knjizi. Ovo je odličan roman vredan svake preporuke.
Sva svetlost koju ne vidimo
02.05.2015.
Slobodan
Odličan roman.Vredi g pročitati...
Sva svetlost koju ne vidimo
13.04.2015.
Jelena Vasić
Ne cudi me dubok dozivljaj izrecenog kad je u prevodu Dubravke Sreckovic Divkovic. svaki roman koji je ona prevele ja sam mogla istog trena letevsi ocima po papiru i da "vidim" pred sobom (steta sto je napisala samo jedan roman).
Entoni Dor zna sta radi.
I kako da nam to isprica.
Retko je to umece danas...
Sjajno!
30.03.2015.
Mihailo
Dajem najbolje preporuke ovom romanu savršenih rečenica, predivno je napisan, sa primesom čudesnog i magičnog, neverovatno prijatan utisak je ostavio na mene. Otvorite ovu knjigu na bilo kojoj stranici, izvucite bilo koju rečenicu i pronaćićete njegovu magiju. Izgrađena je jedna odlična priča, kada vidite da se radi o još jednog ratnoj temi, verovatno ćete pomisliti poput mene da već postoji mnogo takvih romana. Ali ne ovakav, ovakve neobjašnjive divote, sa pažljivim odrazima smisla snage, života i univerzuma, sve se nalazi među stranicama. Nemoguće je čitati a da ne zavolite likove i njihovu ljubavnu priču, koja je opet iznenađujuća i sveža, i nadate se da će nekako pronaći jedno drugo i živeti srećno (možda i hoće, ali ne želim da vam pokvarim uživanje). I čar kratkih poglavlja, da, jesu nešto kraća, ali ne treba proleteti kroz njih, treba uživati i zastati. Mogu samo da kažem da nabavite ovaj roman i usrećite sebe, zaista pričinjava veliko zadovoljstvo.