Divna i potresna priča o dvoje ljudi koji su gotovo izgubili veru u život. Neočekivani obrti sudbine su uvek nepredvidivi, ali svako mora sam da se sa njima suoči i popravi ono što se popraviti može. Upravo to su i radili junac ove vrlo nadahnujuće priče. Koliko god nam se u nekim trenucima činilo da je život izgubio smisao, moramo da nastavimo dalje. Borba je u čovekovoj prirodi, i ta borba nikada ne prestaje. Knjiga koja me je rastužila, a istovremeno i opčinila. Sve preporuke.

Obavezno pročitati.I ovde se vidi da su problemi koji postoje,nepravilnosti,primitivizam i neshvatanje sredine,nepoštovanje ličnosti i sl. isti na celoj zemaljskoj kugli.O ljubavi da ne pričamo.

Svi mi želimo da ljubav i brak traju i traju,do kraja života.Ali,ne isunjavaju se uvek sve želje.A pogotovo je teško u Indiji gde vlada shvatanje "...tvrd kao stena ili bezvredan kao korov,muž je muž..."Brak kao osećaj nužnosti i bezbednosti,a ne ljubavi.Žena,sama po sebi,nije ništa,ne može imati vlastiti život,njena sudbina je neraskidivo vezana za muževljevu.Ali "...bogovi ponekad zatvore oči kad se nešto dešava ženama..."Celog života želimo da zaštitimo decu,kad su mali od ozleda i padova,a kad porastu želimo da izbegnu greške koje smo mi pravili,a pri tom zaboravljamo da svako pravi svoje greške,one su neizbežne,a mi možemo samo da posmatramo i da budemo uz svoju decu jer nikad ne prestajemo da budemo roditelji, čak ni kad deca odrastu...Mirin brak se raspao,muž je napustio.Puna je bola,jada, osećaja poniženosti,ali tu je njeno dvoje dece,majka i baka,obitelj za koju se treba brinuti...Prijateljica joj pomaže da se zaposli kod Džeka,profesora koji proučava ciklone.I on se razišao sa ženom,živi sa tetkom i ćerkom Smriti koja je u komi kao žrtva nasilja jer je htela da uradi nešto veliko i značajno za indijsku ženu,što nije bilo po volji lokalnim moćnicima,naravno muškarcima.Ali,tu misiju će završiti njen otac... Mira i Džek,dvoje usamljenih,osetljivih i očajnih ljudi,pronašli su jedno drugo,zbližili se,to međusobno razumevanje,poverenje i podrška su im dali dodatnu snagu i veru da produže dalje u bolju budućnost,lepši život...Jer "...vreme pobeđuje sve.Vreme sa sobom donosi izvesni otpočinak,dašak spokoja,čak i trunku normalnog života.." Ovo je toplo ispričan roman o brakovima,roditeljima i deci,o traženju svog mesta u svetu i životu,o položaju indijske žene u porodici i društvu.To su univerzalne teme,zato ga preporučujem svima.

Knjigu sam poklonio drugarici za rodjendan i ona se veoma obradovala kada ju je je videla.Preocitala ju je je i rekla mi je da je neizostavno moram da procitam kako je ona rekla ovu ,,sjajnu knjigu''.Poslusao sam je i verujte mi na reci nisam zazalio,jer je knjiga jedan pravi dragulj.Radi se o ljudima koje je napustila serca ali ne i neda.Knjiga je jako poucna i mislim da svako moze da izvuce pouku iz nje(ali razlicitu),jer svako misli drugacije od drugih.Anita Nair svaka ti cast za ovaj prelepi bestseler i sa nestrpljivoscu se nadam tvojim novim knjigama.