Cela stvar poprima groteskne razmere. Umesto da traže staze besmrtnosti u sopstvenoj unutrašnjosti, gde se krije Bog, nacionalna gospoda – kritički realisti vide je u istoriji, pa nastoje da obezbede večni život tako što neprestano izazivaju ratove da bi postali istorijske ličnosti i da   i parazitirali u budućim generacijama kao gradivo iz istorije.

Drugi tom manično-paranoične istorije srpske književnosti donosi nove avanture pisaca-književnih likova, između sna i jave, ali i nove momente i sulude situacije iz bogatog književno-političko-ideološkog zabrana. Iz senovitih uglova i sjajnih scena sada već legendarnih beogradskih kafana, s kraja dvadesetog veka direktno u istoriju, preliva se plejada legendarnih boema. Sudbinski određeni talentom i prezrenjem osrednjosti, uvek spremni da se narugaju mesijanizmu pisaca-očeva nacije, ovi apostoli umetnosti – zajedno sa svojim slučajnim biografom Svetislavom Basarom – rugaju se kronovskom porivu vlasti sluteći nadolazeće zlo.

Pišući o ruskoj emigraciji Mereškovski nije govorio o progonstvu podanika Ruske imperije, već o tome da su oni poslati od Rusije da „kažu Evropi šta se zbiva u Rusiji“. Svetislav Basara je posegnuo za jednim neobičnim književnim žanrom i perspektivom da bi bolje, plastičnije, ironičnije i sveobuhvatnije objasnio šta se zbivalo i šta se zbiva u Srbiji i u tome je uspeo, itekako!