Lu Andreas-Salome, žena velike lepote i natprosečne inteligencije, rođena u Sent Petersburgu 1861. godine, bila je u svoje vreme jedna od slavnih zavodnica. Niče i Rajner Marija Rilke su bili ludo zaljubljeni u nju, Frojd je bio očaran njome. Čudno je da, uprkos činjenici da je volela muškarce i muško društvo, pre trideset pete nije dozvoljavala da joj se oni fizički približe. To ne samo da ih nije obeshrabrivalo, već se time njihova želja, kao u Ničeovom slučaju, još više razbuktavala.
Za divno čudo, iako je na hiljade stranica napisano o Lu na svim mogućim jezicima, taj i te kako ozbiljan hendikep jedva da se i pominje, a još manje razjašnjava. O tome se ništa ne zna. Fransoaz Žiru iznosi po tom pitanju jednu hipotezu kojom bi eventualno moglo da se objasni to frenetično čuvanje nevinosti. Lu je kasnije sve to i te kako nadoknadila postavši vatreni zagovornik "ljubavnih gozbi" do kraja svog života, ali uvek s muškarcima znatno mlađim od sebe.
U Nemačkoj gde je živela bila je veoma cenjeni romanopisac. Bila je jedna od prvih slobodnih žena u Evropi zato što je svojim perom uspevala da obezbedi sebi materijalnu nezavisnost i položaj u društvu.
Lu se prikazuje kao jaka žena neopisive prodornosti i lepote, one čudesnosti koja osvaja svakog na koga se ustremi ova nadprosečna žena.
Kao u ovoj biografiji, Lu se verno prikazuje i u Jalomovoj knjizi "Kad je Niče plakao", onako naglašeno kako to umeju da iznesu samo žene ispred svog vremena, one koje dodrinu tajnu Sebe, Sveta i Postojanja.
Intima ove žene postojala je kao svesrdna javnost, deo kuloarskih zapleta, ali njen um vazda je živeo Iznad i Izvan svega smrtnog i površnog.
Preporuke!
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.