„...Siril bučno odahnu, kao da je do tog trenutka zadržavao dah. „Izvinjavam se ako smetam“, preduzimljivo se umeša, „ali podsećam vas da treba da emitujemo emisiju, da je do početka ostalo još samo trideset sekundi i da je Fred Aster došao u kuću sestre Besi, s kapuljačom navučenom preko lica....“

„...Postoji samo jedna vrsta ljudi gorih od gangstera i glumaca“, nastavi Fred Aster. „Govorim o advokatima, naravno...“  

„...I nije mu naročito važno da li se nalazi na ulicama Louer ist sajda ili ispred mikrofona nekog radija. Zato što je dozvolio sebi da se zarazi bolešću najtežom od svih: ravnodušnošću...“

Šta to, u Njujorku tridesetih godina prošlog veka, vezuje čuvenog Freda Astera, Kristmasa sina italijanske prostitutke, koji se proslavio rečenicom Dobro veče, Njujorčani, crnca koji od šerpi pravi radio-aparate, preduzimljivog poljskog emigranta i razmetljivog mafijaškog bosa? Šta povezuje Irca okrvavljenih ruku koji je postigao uspeh u Holivudu snimajući pod pseudonimom Zlotvor nasilne pornografske filmove, talentovanu kćer bogatog Jevrejina koja se oporavlja od jezive traume, i Džona Barimora, proslavljenu holivudsku zvezdu i lepotana?

Zašto se američki san nekima pretvara u američki košmar?

Likove s kojima ćete se do suza smejati i plakati, koje ćete prekorevati i kojima ćete praštati, povezuju, naravno, univerzalne književne teme: borba za preživljavanje, borba za uspeh, potraga za ljubavlju. Ali za pravu, jedinstevnu i šustinsku sponu između njih zaslužni su Dijamantski psi, banda snova.