Na lokalitetu na Kosančićevom vencu, u okviru ciklusa Narodne biblioteke Srbije „Pisac u biblioteci, večeri na Kosančiću“, u četvrtak 27. maja gostovao je književnik, scenarista, kolumnista i ekskluzivni Lagunin autor
Vladimir Kecmanović. Moderator razgovora bila je Milena Đorđijević.
Vladimir Kecmanović se predstavio publici na Kosančićevom vencu čitanjem odlomaka iz tri rukopisa romana čiji su radni naslovi „Lav in d kejdž“, „JBT i So long“, „Fortinbras“, kao i razgovorom na teme inspirisane njegovom umetničkom prozom.
Književnik i upravnik Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo istakao je na početku programa da je Vladimir Kecmanović jedan od retkih srpskih autora kome je pošlo za rukom da složena društveno-politička pitanja umetnički uspešno izrazi u svojim romanesknim ostvarenjima poput „Top je bio vreo“ i „Osama“, kao i da obznani umetničku šifru za poznanje sveta, što je učinio u romanu „Feliks“, čije je reizdanje nedavno objavila Laguna.
Kecmanović je govorio zašto je odustao od studija slikarstva i upisao studije književnosti u Beogradu i sa kojim bi srpskim kritičarem danas rado razgovarao.
Veče na Kosančiću bilo je prilika i da se razgovora o fenomenu „proklete avlije“, kako one opisane u romanu „Osama“ tako i one koju oličava naša savremenost. Pisac je govorio i o potcenjenosti kvaliteta „zabavnosti“ u savremenoj umetničkoj prozi, o temama koje diktira kanon, kao i o onima koje se nezasluženo nalaze na marginama interesovanja književne javnosti. U tom pogledu, Kecmanović je dao vrlo zanimljiv primer kako se, dok je pisao roman „Feliks“, i sam u jednom trenutku našao pod pritiskom kanona.
Na kraju večeri pisac je pričao o tome šta znači biti spisateljski hrabar, uviđajući da je to moguće ostvariti na dva plana – stilskom i sadržinskom – te da umetnički uspeh zavisi istovremeno od oba navedena plana.
Izvor: NBS
Foto: NBS