Laguna - Bukmarker - Prikaz romana „Bagdadsko pričešće“: Otići ili ne otići - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz romana „Bagdadsko pričešće“: Otići ili ne otići

Sve se ogleda kroz odnos glavnih junaka – starog Jusefa, pripadnika odlazeće generacije koja je u Iraku doživela i srećne godine, i njegove rođake studentkinje Mahe, pripadnice novog naraštaja koji usred tragičnih ratova i narastajućeg terorizma izlaz vide u napuštanju zemlje svojih predaka.

Zahvaljujući sve većem broju prevodilaca za neevropske jezike, ljubiteljima knjige se pruža šansa da se sretnu sa delima pisaca poreklom sa Dalekog, Srednjeg i Bliskog istoka.

Posebno mesto zauzimaju prozna dela na arapskom jeziku jer pisci iz mnogih zemalja u kojima je zvanični jezik arapski ne žive više u svojim otadžbinama, ali i dalje pišu na jeziku na kome su progovorili. Osim klasičnog (kuranskog) jezika, neki koriste dijalekte arapskog iz zemalja iz kojih su potekli.

Prevodi sa arapskog u bivšoj Jugoslaviji stizali su uglavnom iz BiH jer se u Sarajevu negovala orijentalistika, ali sada imamo vrsnih znalaca-prevodilaca poput Srpka Leštarića, koji je proveo najveći deo života u islamskom svetu Bliskog i Srednjeg istoka.

Zahvaljujući Leštariću, srpski čitaoci su imali šansu, do sada, da se prvi put sretnu sa arapskim piscima kao što je i irački pisac Sinan Antun (1967) čija je knjiga „Bagdadsko pričešće“ nedavno prevedena na srpski.

Antunu je ovo treći roman, ali se bavi i pisanjem poezije, prevođenjem, pisanjem za naučne, filološke časopise na engleskom, sarađuje na dokumentarnim filmovima u Americi u koju je emigrirao 1991. godine.

Zanimljivo je da između ostalog prevodi poeziju Čarlsa Simića koga izuzetno ceni.

Antun je za svoj treći roman odabrao temu koja mu je veoma bliska jer je i sam rođen kao irački etno-hrišćanin za koje se kod nas malo zna, ali oni u arapskom svetu važe za najstarije hrišćane na svetu pošto su prihvatili ovu veroispovest odmah nakon njene pojave, baš u tom delu sveta.

Njegovi istomišljenici donedavno su se u svojim domovima koristili dijalektom neoaramejskog porekla, ali su se školovali i kao njihovi daleko brojniji sunarodnici Arapi.

Kako je na početku knjige napisao njen autor: „Događaji u romanu preklapaju se sa napadom na crkvu naše Gospe od Spasa u Bagdadu 2010, ali tekst romana i likovi u njemu plod su mašte, a eventualne podudarnosti ili sličnosti u imenima samo su slučajne.“

Dajući kratak sadržaj ovog dela, urednik knjige koju je objavila izdavačka kuća Laguna Dejan Mihailović napisao je na zadnjoj korici da je pisac „Bagdadskog pričešća“ otkrio mnoge nepoznanice o sudbini brojnih grupica koje vekovima nastanjuju Srednji istok.

Ove drevne hrišćanske zajednice, kako primećuje i prevodilac u pogovoru, „očuvale su svoju neobičnu narodnost, a njihovi savremeni izazovi i protivrečnosti ogledaju se kroz odnos dvoje glavnih junaka – starog Jusefa, pripadnika odlazeće generacije koja je u Iraku doživela i srećne godine, i njegove rođake studentkinje Mahe, pripadnice novog naraštaja koja usled tragičnih ratova, narastajućeg terorizma vidi smisao svog života u napuštanju domovine svojih predaka“.

Ocenivši da je Leštarićev prevod „nenadmašan“, Dejan Mihailović je dodao da je svet iračkih hrišćana u današnjim, nesrećnim vremenima postao bliži srpskom čitaocu.

Pisac pogovora ga je naslovio „O iračkom piscu Sinanu Antonu ili Sveto pričešće za žrtve verskog fanatizma“ i u njemu je ispričao ne samo svoje viđenje ovog romana i njegov internacionalni uspeh nego je upoznao srpske čitaoce i sa nastankom i razvojem arapskog romana, žanra koji u arapskoj književnosti postoji tek 150 godina.

Leštarić, pisac pogovora i prevodilac romana, u pogovoru je napisao da se „radnja knjige odigrava u jednom danu, osim sećanja bivših zbivanja u pripovedanjima dvoje kazivačaׅ“.

Leštarić je skrenuo pažnju čitaocima da se pisac prilikom pisanja dijaloga obilno koristio bagdadskim govorom.

Prema zapažanju Leštarića, „Antun je formulisao središnje pitanje romana kao pitanje: otići ili ne otići iz Iraka“, ali on je zabrinut i za budućnost grupa hrišćana koje se stalno smanjuju.

Autor: Vera Kondev
Izvor: Fakti


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
obaveštenje o podršci studentima i prosvetnim radnicima laguna knjige Obaveštenje o podršci studentima i prosvetnim radnicima
23.01.2025.
Laguna i Delfi oduvek su se borili za pravdu, slobodu mišljenja i govora. Stajali smo uz svoje pisce i kada to nije bilo lako. Sada je naša podrška potrebna i studentima i prosvetnim radnicima koji se...
više
marko vidojković o povredama na radu i dalje radim ono što želim, pa samim tim sve što radim vredi laguna knjige Marko Vidojković o „Povredama na radu“: I dalje radim ono što želim, pa samim tim sve što radim vredi
23.01.2025.
„Zahvaljujući njihovoj maloumnosti, mene su gledali i slušali milioni na njihovim televizijama, kako izgovaram ono što oni nikada ne bi smeli, a dobrim delom misle. Da su iole razmišljali o potencijal...
više
ljiljana šarac porodica je najsigurnije uporište i utočište laguna knjige Ljiljana Šarac: Porodica je najsigurnije uporište i utočište
23.01.2025.
„Godina 2024. za mene je bila u mnogo čemu otrežnjujuća. Pokazala mi je da ne zavisi sve od mene, ma koliko se upinjala i trudila da planove i želje ostvarim. Naučila me je da ne moram da dobijem onol...
više
prikaz romana dve mice i novi beograd na mladima svet ostaje laguna knjige Prikaz romana „Dve Mice i Novi Beograd“: Na mladima svet ostaje
23.01.2025.
Mirjana Đurđević, autorka knjige „Dve Mice i Novi Beograd“ (Laguna, 2024), kaže da je mnogo uživala pišući ovaj roman i da joj je bilo žao kada je rukopis završila. Kao čitalac, osećala sam tu životnu...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.