„Točak ponovnog rađanja nije samo zamoran i mučan, već ima i svojih prednosti.“ Mo Jen
Inspirisan drevnim budističkim shvatanjima i dešavanjima za vreme Mao Cedungove Kulturne Revolucije, Guan Moje je iz vrha svoje kaligrafske četkice stvorio još jedno delo vredno divljenja. Umoran od života i smrti prati priču bivšeg zemljoposednika Simen Naoa koga su revolucionari iz nepoznatih razloga pogubili. On se na ovaj svet vraća kao reinkarnacija magarca, bika, svinje, psa, majmuna i,na kraju hemofiličnog deteta koje će u petoj godini života porodici ispričati svoju burnu životnu priču.
Delo je podeljeno na pet celina koje prikazuju različite živote glavnog junaka, a opet su neraskidivo povezane. Iako glavni junak „prelazi“ iz tela u telo i tako započinje novu fazu svoga bivstvovanja život oko njega se nastavlja, događaji se ređaju i nastavljaju svoj sudbonosni tok. Radnja romana obuhvata period od pedeset godina, od ubistva glavnog junaka 1950. godine do milenijumske 2000. godine kada isti taj junak u obliku hemofiličnog deteta odlučuje da ispriča svoju priču i tako opiše svoj budistički krug života. Mo Jen opisuje period pre, posle i za vreme Kulturne Revolucije i posledice koji je takav pokret ostavio na život jednog običnog kineskog čoveka. Radnja se dešava u provinciji Šandung u severoistočnom zaseoku Gaomi, odakle je i sam pisac potekao, i koje je glavno mesto dešavanja većine njegovih dela.
Mo Jen je na veoma zanimljiv način povezao savremeno i tradicionalno, koristeći formu klasičnog kineskog romana, narodne priče i modernističke i postmodernističke narativne tehnike. Jezik kojim se služio je veoma jednostavan, što ovaj roman čini lakim i privlačnim za čitanje. Jedna zanimljiva karakteristika Mo Jenove proze jeste ta što u njoj možemo naići na opise nasilnih, vulgarnih i perverznih scena. Opscenim rečima kojima se koristio približio je svoje likove čitalačkoj publici, jer sve je to deo društva i uvek takve scene uspevaju da privuku pažnju pojedinca i njegove razuzdane svesti.
Na početku knjige nalazi se popis najvažnijih likova u romanu, što je još jedna karakteristika tradicionalnog književnog nasleđa. Sudbina likova je veoma vešto isprepletena, kao zamršeni konac kome ne znamo ni početak ni kraj, a samo smrt, ta nedokučiva strana života, može doći kao prosvetljenje i razrešenje ove zamršene priče. Iz perspektive tri naratora možemo da stvorimo sliku o tome kako se živelo u ovom burnom vremenu. Na taj način nam Mo Jen ostavlja ogroman prostor da razvijemo svoje kritičko mišljenje. Mo Jen je ovim romanom s jedne strane prikazao razmišljanje, nade i patnje ne samo jednog kineskog seljaka, već celokupne kineske nacije, a sa druge strane opisao kroz šta je on sam prošao tokom ovog perioda kineske istorije. Može se reći da je jednim delom ovaj roman autobiografskog karaktera. Međutim, kao jedan od likova i jedan od naratora ovog romana, pisac samog sebe nipodaštava, samokritikuje i smatra da je „radoznala kukavica, beskoristan ali tvrdoglav, glup ali lukav. Nikakav životni podvig od njega nisi mogao da očekuješ, bio je kadar samo da stvara nevolje i kuka nad svojom sudbinom.“
Romanom Umoran od života i smrti Mo Jen prvenstveno zapadnoj čitalačkoj publici približava život kineskog čoveka; na vrlo vešt način spaja savremenog čoveka sa tradicionalnim verovanjima u vreme kada se ta tradicija kosi sa političkim idealima, igra se narativnim tehnikama i određenom dozom crnog humora i samokritike uspeva da još jednom dokaže da je majstor svog zanata.
Autor: Slađana Putniković, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, katedra za kineski jezik, književnost i kulturu