Ako hoćeš nešto kvalitetno i precizno (i sa pristojnom cenom), uzmi nemačko – tako je govorio moj deka, istina misleći na aparate i alat, ali se ta njegova izjava može glatko primeniti na knjigu nemačkog novinara i pisca Mihaela Martensa koju je nedavno objavila beogradska Laguna.
Martens, koji je dugogodišnji dopisnik uglednog lista Frankfurter Allgemeine Zeitung i stručnjak za balkanska pitanja uhvatio se pomalo škakljive teme – biografije našeg jedinog nobelovca Ive Andrića.
„U požaru svetova: Ivo Andrić – jedan evropski život“ podjednako je i biografija velikog pisca ali i roman o 20. veku i tim temama Martens pristupa vrlo jasno, precizno i bez ikakve romantike i sentimentalnosti na koje često možete da naiđete u biografijama poznatih.
Na kraju krajeva, možda je i bio potreban stranac, Nemac uz to, da svežim očima, hladno i racionalno sagleda kompletan politički, društveni, istorijski, ekonomski, kakav god hoćete haos koji je vladao (realni budimo, i dalje vlada) Balkanskim poluostrvom i iz koga se izdigao jedan veličanstven um.
Smeštajući Andrića u kontekst velikih istorijskih promena, nestajanja carstava i rušenja i građenja država, Martens piše o jednom pragmatičnom geniju, suzdržanom čoveku, na momente oportunisti, koji je imao svoja etička i moralna načela kojih se držao do kraja koliko god nam se ona sada činila pogrešnim.
Pa ipak, taj hladni, suzdržani čovek napisao je najlepše ljubavne priče o Bosni, tom nesrećnom, tamnom vilajetu, što je Martens vrlo iskreno i nesentimentalno obradio.
Budući da je podnaslov „jedan evropski život“ Martens vrlo suvereno i uzbudljivo piše, pozivajući se na Andrićeva dela, prepiske, arhivsku građu, o životu u Bosni pre i tokom Sarajevskog atentata, o diplomatskim službama u Evropi i Trećem Rajhu između dva rata, Andrićevim susretima sa vrlo šarenim spektrom ljudi – od Pikasa do Hitlera, o životu u Beogradu za vreme Drugog svetskog rata i priklanjanju vlasti posle oslobođenja, uz vrlo iskren komentar da, da tako nije uradio, svet ne bi znao za Andrića.
Vrlo jasno i gotovo nežno Martens navodi razloge i zašto je Andrić nezasluženo skrajnut sa evropske književne scene – veliki pisac male zemlje koji piše o još manjoj zemlji (Bosni), nefilmičnost njegovih romana što automatski sužava krug publike, pogrešno shvatanje da je on pisac „istorijskih romana“ a ne Evropljanin do srži koji piše o egzotičnoj Bosni...
Potrebne su nam ovakve knjige kako bismo malo preispitali svoje viđenje naših najboljih i najtalentovanijih ljudi, kako bismo ih smestili u odgovarajući kontekst, kako bismo možda uvideli i gde smo sada u odnosu na „tada“, kako bismo malo drugačije čitali, u ovom slučaju Andrića.
I možda je baš zbog toga dobro što je jedno takvo čitanje ponudio neko ko nije sa ovih prostora i koga ne vezuju i sputavaju viševekovne tradicije, priče, veze, pravila, shvatanja koja su nam genetski utisnuta u dušu.
„U požaru svetova“ je uzbudljivo, dobro napisano, zanimljivo štivo posle kojeg ćete se vratiti Andriću i pročitati ga drugim očima. Vrlo, vrlo dobra knjiga!
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik