Roman Fedrika Bakmana „Čovek po imenu Uve“ je nešto najlepše, najnežnije, najdirljivije što sam pročitala u poslednje vreme.
Prilično sam skeptična kada je reč o bestselerima, naročito onim koji se reklamiraju uz slogan tipa „smejaćete se, plakati i otkriti nesvakidašnje priče običnih ljudi“ jer se uglavnom ispostavi da su ljigave, patetične priče savršene za neki Holmarkov TV film.
Zbog toga sam se (a i verovatno zato što rastem u gadnu babu sličnu Uveu s početka romana) i ovog romana švedskog blogera, prema kome je snimljen i švedski kandidat za Oskara, uhvatila uz rezignirani „puf pant“ uzdah. Verujte mi da nikada nisam bila srećnija kada se ispostavilo da nisam u pravu.
Uz priču o džangrizavom Uveu, jednoj ćosavoj mački, neočekivanom prijateljstvu sa „raspojasanom“ porodicom druželjubive Parvani i drevnim, zaboravljenim veštinama popravki bicikla, automobila ili sitnica po kući, smejala sam se i plakala (a ja ne plačem uz knjige i filmove – osim uz „Ubistvo s predumišljajem“ i „Sirana de Beržeraka“) i neizmerno uživala.
Bakman piše sa ljubavlju i beskrajnom nežnošću o običnim ljudima i njihovim svakodnevnim podvizima – bilo da je reč o pomaganju momku da popravi bicikl za devojku koja mu se sviđa, produvavanju radijatora, popravci prozora ili o manje ili više očiglednoj ljubavi, brizi i nežnosti prema supružniku, sabu ili bližnjima.
Uve pripada izumrloj vrsti muškaraca koji govore (ni)malo a rade mnogo i pošteno, poštuju propise a mrze birokrate i novotarije, procenjuju ljude po kolima koja voze, brinu o porodici i ljudima oko sebe i puni su grube nežnosti i ljubavi koju ne znaju kako da pokažu sve dok se ne pojavi jedna prodorna, sposobna, brbljiva komšinica, njen pogubljeni suprug, njihove devojčice, ofucana mačketina, debeli sused preko puta i stare komšije kojima treba pomoć. Svima njima Uve na ovaj ili onaj način gunđajući pomaže i svi oni na svoj način pomažu Uveu da živi.
Šta god da napišem još, samo će pokvariti uživanje u ovoj dirljivoj knjizi jer koliko god bili cinični, džangrizavi ili namćorasti, nećete moći da odolite predivnom romanu i čoveku po imenu Uve.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik