U ponedeljak, 3. oktobra u knjižari Delfi u SKC-u održana je promocija knjige priča Dževada Sabljakovića „Oni“, na kojoj su pored autora govorili književnici Mirjana Popović Radović i Filip David.
Mirjana Popović Radović je najpre istakla da ovo nije „zbirka priča“ već „knjiga priča“ jer se oseća njihova poveznost. „Kroz celu knjigu se oseća dramatika pitanja ko su to ’oni’ – obični ljudi sa dramom unutrašnjeg života. To nisu ni banalne sudbine jer se iza realnosti krije jedan izuzetan svet.“ Mirjana Popović Radović je uporedila Sabljakovićeve priče sa Kortasarovim „jer su na početku realistične a onda postepeno prerastaju u magične“, dok su je opisi prirode, koji su danas retki, asocirali na Čehova.
„Sabljaković je izuzetn romansijer“, rekao je Filip David podsećajući na njegov roman „Kako ubiti gospodina Frojda“, koji je objavila Laguna 2014. godine i koji nije adekvatno primljen „iako se radilo o jednom od najboljih romana te godine na ovim prostorima“.
David je kazao da je Sabljaković pokazao novom knjigom kod istog izdavača da je majstor kratke priče jer su sve priče izuzetne, a njegovi obični ljudi izrastaju u prave junake. Prema mišljenju Davida izgleda da se priča kao literarna forma „vraća u modu“, a Sabljakovićeve su u samom vrhu u celoj bivšoj Jugoslaviji.
Autor se najpre zahvalio govornicima na učešću u promociji i objasnio ko su njegovi junaci: „Iza svake od ovih 20 priča postoji neki događaj, postoji neki susret, poznanstvo, neka drama, neki neobični ambijenti. Mogao bih reći da sam gotovo sve ličnosti ovih priča čak i sreo, lično upoznao. Mogli su da budu obični, čak banalni, ali kada sam malo više razmišljao o njima, analizirao ih, oni su jednostavno prešli u jednu sferu ’oneobičavanja’, što bi rekao Kiš, i odjednom su postali neverovatni junaci.“
Dževad Sabljaković (Beograd, 1939) odrastao je u Cazinu u Bosni, završio je svetsku književnost i magistrirao na temu Struktura zapadnoevropskog romana XX stoljeća. Uređivao je godinama emisije Televizije Beograd o umetnosti i književnosti („Otvorena knjiga“, „Petkom u 22“). Bio je urednik na prvoj nezavisnoj televiziji u bivšoj Jugoslaviji „Yutel“, a potom bio glavni urednik Radio Broda. Kao slobodan novinar izveštavao je za mnoge medije iz Pariza i Haga.
Objavljivao je eseje i priče u listovima i časopisima bivše Jugoslavije. Priče je objavio u knjizi Kula Radetina. Neke od njih prevedene su na strane jezike, a jedna pretočena u TV dramu „Posjeta“. Romanom „Omaha“, štampanim 1986, otvorio je do tada tabu-temu bune u Cazinskoj krajini 1950. godine. Taj roman o gladnoj godini i represiji u epohi socijalizma, o odnosu iskonske individualnosti i nametnute kolektivnosti, sukobu proklamovanog i stvarnog, bio je književna intonacija potonjih istorijskih, sociološko-političkih i publicističkih istraživanja o Cazinskoj buni, koja traju do dana današnjeg. U Laguni je 2014. objavio svoj drugi roman „Kako ubiti gospodina Frojda“ o atmosferi pred Sarajevski atentat na periferiji Austrougarske, u Bosni, i potvrdio se kao vrstan pripovedač modernog senzibiliteta i izgrađenog stila.